Niko nije očekivao da će poseta nemačke kancelarke, koja je uglavnom imala politički karakter, pokrenuti nove infrastrukturne projekte, kaže u razgovoru za „Politiku” Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji (komore), odgovarajući na pitanje da li će se nešto promeniti u srpsko-nemačkoj privrednoj saradnji posle nedavne posete nemačke kancelarke Beogradu. On smatra da se ekonomski odnosi Srbije i Nemačke dobro razvijaju, ali napominje da postoji bojazan da bi nerešena politička pitanja mogla negativno da utiču na nove investicione odluke.

– Iz dosadašnjeg iskustva je poznato da bi svaka sumnja u dalje približavanje Srbije EU, bilo da je to opravdano ili neopravdano, navela nemačke investitore da počnu da zaobilaze Srbiju – ukazuje Šmit.

Mihael Šmit, koji je na čelu Upravnog odbora Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu, jednog od najvećih bilateralnih privrednih udruženja u našoj zemlji, podseća da su nemačke kompanije u proteklih deset godina u Srbiji investirale više od 1,5 milijardi evra. Pored toga, sa više od jedne milijarde evra donacija, Nemačka je i dalje najveći bilateralni donator naše zemlje, pre svega u oblastima infrastrukture, kao što su energetika i vodoprivreda. Pored toga, Nemačka je Srbiji pružila i značajnu dodatnu podršku kroz razne zajedničke donatorske oblike EU.

Činjenica je da je Nemačka već više od 10 godina pouzdani privredni partner Srbije i da će tako ostati i ubuduće, veruje Šmit. Većina nemačkih preduzeća, od kojih su neka aktivna i u Srbiji, zainteresovana su, pre svega, za uslove poslovanja i tržišne mogućnosti u Srbiji nezavisno od trenutne ili dnevne političke situacije u zemlji.

Kako nemačka preduzeća ocenjuju poslovanje u Srbiji?

– Rezultati ankete o poslovnom okruženju, koju je među gotovo 200 preduzeća svojih članica u proleće ove godine sprovelo Nemačko privredno udruženje u Beogradu, pokazali su pozitivan trend u odnosu na 2009. i 2010. godinu – odgovara Šmit. – Ovo je naročito izraženo zbog dosadašnjeg buma nemačke privrede, od kojeg su Srbija i mnoga naša preduzeća imali i dalje imaju koristi. Pomenuću, kao primer, da je, u međuvremenu, izvoz Srbije u Nemačku porastao za 21 odsto. Mnogi učesnici ankete nadali su se ekonomskom oporavku Srbije, tako da gotovo dve trećine preduzeća očekuje veće prihode u 2011. nego u prošloj godini i ujedno žele i teže da povećaju investicije i broj zaposlenih za skoro 40 odsto u odnosu da proteklu godinu. Međutim, taj početni optimizam polako opada, ako uzmemo u obzir aktuelnu situaciju u svetskoj ekonomiji i evropskoj zoni, kao i zbog, u međuvremenu, revidiranih prognoza ekonomskog porasta za Srbiju i Nemačku.

Kada je reč o namerama nemačkih investitora i da prošire svoje poslovanje u Srbiji, Šmit ističe da se mora imati na umu da je većina u početnoj fazi svog poslovanja. Dodaje da to sigurno važi za dve trećine preduzeća od ukupno 30 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje su pretežno izvozno orijentisane. Među njima su velika imena vrhunskih srednjih preduzeća, kao i porodičnih firmi, koje u toku razvoja svojih projekata prolaze kroz različite stadijume, počev od kupovine zemljišta za buduće proizvodne lokacije, izgradnje novih fabrika, pa sve do obuke svojih radnika.

– Zbog toga Srbija ove firme treba da „neguje i pazi” kao pupoljke koji bi tek u dolazećim godinama u potpunosti trebalo da procvetaju – naglašava naš sagovornik. – Da bi imala korist od trenutnih ekonomskih dešavanja, svojim dobrim i stabilnim ekonomskim i političkim uslovimaSrbija mora da se nametne i izdvoji ne samo od konkurentnih tržišta u regionu, već i susednih regiona, kao što je Severna Afrika.

Za nemačke investitore Srbija je, pre svega, interesantna proizvodna lokacija, pored ostalog i zbog kvalifikovanih kadrova, pristupa tržištu, kao i politike Vlade Srbije koja podržava nove investicije.

– Srbija je trenutno na 58. mestu na listi izvoznih partnera Nemačke. Sa svojim centralnim geografskim položajem i blizinom EU i CEFTAregionu, ona je interesantno tržište za nemačka preduzeća u ovom regionu. Nemačke kompanije imaju mogućnost poslovnog angažovanja u oblastima infrastrukture (energija, životna sredina, saobraćaj), trgovine na veliko i malo, zdravstva, poljoprivredne i prehrambene industrije, u kojima vaša zemlja ima veliki potencijal. Ali, ujedno, Srbija mora mnogo šta da nadoknadi i u tehnološkom smislu da bi postala međunarodno konkurentna, a poznato je da su nemački proizvodi i tehnologija među vodećim na svetskom tržištu.

Ipak, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji tvrdi da naša zemlja ni blizu nije iskoristila svoje prednosti.

– Primera radi, nemačka preduzeća su u Mađarskoj, koja je slične geografske veličine, uložila 12 milijardi evra i zaposlila 200.000 ljudi – ukazuje Šmit. – Realne mogućnosti uvećanja srpsko-nemačke razmene su mnogo veće. Zato je veoma važno da se u obzir uzmu sve kritike koje su proizašle iz naše prolećne ankete.

A u prolećnoj anketi predstavnici nemačkih kompanija su naglasili da Srbija može i mora da učini više u garantovanju pravne sigurnosti za sve učesnike na tržištu, da obuzda kriminal i korupciju, da modernizuje administraciju, smanji birokratiju. Naročito da više ulaže u budućnost – u obrazovanje i infrastrukturu.

Aleksandar Mikavica

--------------------------------------------------------------------

Kontitek gradi fabriku u Srbiji

Hanover– Nemačka kompanija „Kontitek” objavila je juče da će uložiti više od deset miliona evra u novu fabriku u Srbiji. U fabrici u Subotici, koja treba da počne da radi polovinom iduće godine, proizvodiće se creva za automobilsku industriju koja će koristiti evropski proizvođači automobila za pogonske sisteme.

Do 2016. druga „Kontitekova” fabrika u Srbiji trebalo bi da ima 300 zaposlenih. „Subotica je na dobrom mestu za naše potrošače. Uslovi na tržištu rada su takođe dobri”, istakao je direktor „Kontitek fluid tehnologije” Matijas Šenberg dodajući da će ta fabrika biti blizu sestrinskih u Segedinu i Temišvaru.

Fabrika će se graditi na površini od 7.000 kvadratnih metara u slobodnoj zoni, u industrijskom parku Mali Bajmok.

„Kontitek” navodi i da će ugovor o gradnji biti potpisan najkasnije u novembru, kao i da će grad Subotica i država Srbija obezbediti podršku investiciji.

„Kontitek” je 2009. u Srbiji kupio preduzeće „Kolubara univerzal” i od tada u Velikim Crljenima, u blizini Beograda, proizvodi transportne trake za tržišta centralne i istočne Evrope.

Kompanija „Kontitek fluid tehnologija” je u 2010. godini prodala proizvode za 1,12 milijardi evra.

Beta