Пад динара јуче је заустављен. Домаћа валута вредела је званично 108 динара за један евро. У односу на претходни дан, динар је ојачао за читав проценат, али то није никаква утеха, јер је у односу на месец дана раније ослабио за готово четири одсто.

Нема сумње да је Народна банка Србије својим интервенцијама зауставила даљи губитнички ход домаће валуте. Непознато је, међутим, на ком нивоу ће НБС бранити динар и колико је девизних резерви спремила за тај посао како слабљење динара, које се неминовно одражава на више цене, не би угрозило циљ за који је надлежна, а то је стабилност цена.

Подсећања ради, на смиривање курса у 2010. години НБС је потрошила чак 2,5 милијарди евра девизних резерви. Слабљење домаће валуте није зауставила и тек је емитовање динарских обвезница у већем обиму омогућило прошлогодишњу стабилност курса.

Јасна Атанасијевић, директор одељења за економске анализе Хипо Алпе Адрија банке,сматра да прилике сада нису такве да би НБС морала да прода тако велику суму као 2010. године. Ипак, анализе ове банке показују да динар има веће шансе да слаби него да јача, а да због спољнотрговинског и буџетског дефицита, мањих страних директних инвестиција, домаћа валута може да изгуби на вредности од пет до десет одсто.

– Задатак НБС је стабилност цена, а раст курса може да се пренесе на инфлацију. У овом тренутку инфлаторни удари нису на видику и НБС не мора дабрине за извесну депресијацију динара, јер то неће угрозити стабилност цена, односно циљ који је НБЦ у том погледу поставила – казала је Атанасијевићева додајући да депресијација није за све лоша. Добро ће доћи извозницима, док ће увознике обесхрабрити.

По њеној оцени, раст курса последњих дана није у целини утемељену реалним токовима новца, већ је изазван и психолошким факторима, избог тога је добро што је НБС изричито навела да је „спремна даучини све што је неопходно да спречи претеране краткорочне осцилације иобезбеди стабилност девизног тржишта у Србији”.

Сарадник Економског института Иван Николић сматра да ће НБС наставити да интервенише како би обуздала, пре свега, психолошки утицај на слабљење динара који је изазван замрзавањем аранжмана из предострожности с ММФ-ом и неизвесности око тога шта ће бити с Ју-Ес стилом. По његовом мишљењу, ми не можемо очекивати јачање ни стабилност динара, јер сви економски показатељи говоре у прилог депресијацији.

– НБС има велике девизне резерве којима може да заустави пад динара. Међутим, у овом тренутку битан је став инвеститора који купују домаће обвезнице. Уколико та куповина буде мања НБС ће морати знатно да интервенише. Значи, стабилност курса у овој години зависиће од мотива страних инвеститора да купују домаће обвезнице. Шта би, уосталом, било с курсом прошле године да држава није продала планиране емисије записа – казао је Николић, који сматра да држава још има простора за задуживање.

Домаће банке имају вишак ликвидности, а у поређењу с привредом и становништво, држава је и даље добар дужник.

Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке, сматра да ће уколико не дође до непредвиђених околности динар да слаби за онолико процената колика буде инфлација у Србији.

– У овом тренутку је, на пример, тешко рећи колики ће бити трошкови буџета због преузимања Ју-Есстила. Такође, евентуална продужена хладна зима може да доведе до великог увоза енергената што би такође негативно утицало на курс – казао је Царић.

НБС је показала да постоји жеља и могућности да се спрече превелике осцилације, с тим да би било добро да се интервенције дешавају раније у току дана како би имале већи ефекат, сматра Царић.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------------------------------

У НИС-у рачунају са 117 динара за евро

Инфлација у Србији у овој години биће 10 одсто, а просечан курс динара биће 117 динара за један евро, изјавио је Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, на јучерашњој конференцији за новинаре.

Ј. П.