Про­шле не­де­ље ки­не­ска кор­по­ра­ци­ја Донг­фанг елек­трик пот­пи­са­ла је уго­вор о из­град­њи по си­сте­му „кључ у ру­ке” тер­мо­е­лек­тра­не „Ста­на­ри” у Ре­пу­бли­ци Срп­ској чи­ји је ин­ве­сти­тор ком­па­ни­ја ЕФТ. Вен Шу­ганг, пред­сед­ник Донг­фан­га, на пи­та­ње где је та ком­па­ни­ја до­сад гра­ди­ла, ко­ли­ка је ин­ста­ли­са­на сна­га из­гра­ђе­них ка­па­ци­те­та и ко­ли­ко су ти про­јек­ти вре­де­ли ка­же:

– Донг­фанг елек­трик кор­по­ра­ци­ја је је­дан од нај­ве­ћих свет­ских про­из­во­ђа­ча елек­тро­е­нер­гет­ске опре­ме. На­ша ком­па­ни­ја про­из­во­ди тер­мо­е­лек­тра­не на угаљ, хи­дро­е­лек­тра­не, ЦЦГТ и ну­кле­ар­не елек­тра­не и ве­тро­ге­не­ра­то­ре. Нај­ве­ће тр­жи­ште је Ки­на, али Донг­фанг по­слу­је и ван Ки­не. При­сут­ни смо на тр­жи­шти­ма 22 зе­мље. Ме­ђу њи­ма су САД, Ка­на­да, Ин­ди­ја, Ин­до­не­зи­ја, Па­ки­стан, Са­у­диј­ска Ара­би­ја… У 2009. го­ди­ни ин­ста­ли­ра­ли смо енер­гет­ске објек­те укуп­не сна­ге од 29.030 ме­га­ва­та. У фа­бри­ка­ма Донг­фан­га за­по­сле­но је 27.000 љу­ди, а ак­ци­ја­ма ком­па­ни­је се тр­гу­је на бер­за­ма у Шан­га­ју и Хонг­кон­гу.

Шта за Донг­фанг зна­чи уго­вор о из­град­њи ТЕ „Ста­на­ри”?

Про­је­кат из­град­ње ТЕ „Ста­на­ри” је из­у­зет­но ва­жан за нас, пре све­га за на­шу ре­пу­та­ци­ју у овом ре­ги­о­ну и чи­та­вој Евро­пи. Ис­точ­на Евро­па, а по­себ­но Бал­кан је ве­о­ма ва­жан за Донг­фанг у том по­гле­ду. Иако има­мо ре­фе­рен­тан про­је­кат у Бе­ло­ру­си­ји, ЦЦГТ елек­тра­ну, ТЕ „Ста­на­ри”би­ћепр­ва елек­тра­на ко­ју ће­мо на европ­ском тлу ре­а­ли­зо­ва­ти по си­сте­му „кључ у ру­ке”. Да­кле, Донг­фанг ће ин­ве­сти­то­ру ис­по­ру­чи­ти це­ло­куп­ни обје­кат у уго­во­ре­ном ро­ку. То ће за на­шу ком­па­ни­ју би­ти од­лич­на ре­фе­рен­ца у Евро­пи.

Ка­ко то да је ЕФТ би­ла ваш пр­ви европ­ски парт­нер у про­јек­ту по си­сте­му „кључ у ру­ке”?

Бал­кан је за нас ве­о­ма ва­жан мост ка остат­ку Евро­пе и ми па­жљи­во пра­ти­мо све по­тен­ци­ја­ле на овим про­сто­ри­ма. ЕФТ је од­лич­на ком­па­ни­ја, а про­је­кат „Ста­на­ри” упра­во је­дан од про­је­ка­та за ко­је смо про­це­ни­ли да има пер­спек­ти­ву. Иако су тр­жи­шни по­тен­ци­ја­ли ов­де знат­но ма­њи од не­ких зе­ма­ља у ко­ји­ма ра­ди­мо, на при­мер у Ин­до­не­зи­ји или Ин­ди­ји, они ни­су за­не­мар­љи­ви. При­род­ни по­тен­ци­ја­ли по­сто­је, а енер­ге­ти­ка на овим про­сто­ри­ма стаг­ни­ра по­след­њих два­де­сет го­ди­на. Ов­да­шње елек­тра­не су ста­ре. Оне на­рав­но ра­де, али су у тех­но­ло­шком сми­слу за­о­ста­ле. Ми смо у Ки­ни у истом пе­ри­о­ду на­пра­ви­ли огро­ман на­пре­дак, та­ко да смо са­да спо­соб­ни да на ов­да­шњим тр­жи­шти­ма по­ну­ди­мо пу­но то­га у сми­слу ре­ви­та­ли­за­ци­је по­сто­је­ћих обје­ка­та, по­ве­ћа­њу њи­хо­вих ка­па­ци­те­та и ефи­ка­сно­сти.

Бу­ду­ћи да је ва­ша це­на за из­град­њу ТЕ „Ста­на­ри” знат­но ни­жа од це­на кон­ку­рен­ци­је да ли је то по­ру­ка да ве­ли­ки европ­ски про­из­во­ђа­чи енер­гет­ске опре­ме мо­ра­ју да се спре­ме за но­ву тр­жи­шну утак­ми­цу у град­њи елек­тро­е­нер­гет­ских по­стро­је­ња?

Пре це­не ис­та­као бих тех­но­ло­ги­ју ко­ју ми ну­ди­мо. Узми­те на при­мер ову тех­но­ло­ги­ју ко­ју ће­мо ис­по­ру­чи­ти ЕФТ-у у Ста­на­ри­ма. Ра­ди се о ве­о­ма на­пред­ној тех­но­ло­ги­ји са­го­ре­ва­ња угља. Ми смо ову тех­но­ло­ги­ју са­ми раз­ви­ја­ли ду­го вре­ме­на и по­ста­ли смо гло­бал­ни ли­де­ри у том сег­мен­ту. Тех­но­ло­ги­ја у на­шим елек­тра­на­ма ин­ста­ли­са­не сна­ге 300 ме­га­ва­тије до­ка­за­на. То је, по ме­ни, кључ­ни раз­лог за на­шу кон­ку­рент­ност, ко­ја се пре­сли­ка­ва и у ко­мер­ци­јал­ном аспек­ту. Сма­тра­мо да и на европ­ском тр­жи­шту мо­же­мо да се из­бо­ри­мо за сво­ју по­зи­ци­ју. По­ред из­вр­сне тех­но­ло­ги­је и це­нов­не кон­ку­рент­но­сти узда­мо се и у на­ше про­јек­тант­ске и ло­ги­стич­ке ка­па­ци­те­те. Ипак, све­сни смо да ће то би­ти дуг про­цес и иде­мо ко­рак по ко­рак.

Да ли је си­стем из­град­ње увек исти, да са ва­ма у тим про­јек­ти­ма као фи­нан­си­је­ри уче­ству­ју ки­не­ске бан­ке, или је сва­ки про­је­кат спе­ци­фи­чан?

Ве­ћи­ну на­ших про­је­ка­та ди­рект­но фи­нан­си­ра­ју ин­ве­сти­то­ри, у це­ло­сти или у ве­ли­комде­лу. У не­ким ре­ги­о­ну по­сто­ји мо­гућ­ност да по­мог­не­мо у фи­нан­си­ра­њу про­јек­та. Ово се ра­ди или кроз из­во­зни кре­дит, или кроз кла­сич­но фи­нан­си­ра­ње про­јек­та. Ки­не­ска вла­да увек охра­бру­је на­ше из­во­зне ак­тив­но­сти и фи­нан­сиј­ски нас по­др­жа­ва у тим на­сто­ја­њи­ма. То је слу­чај и са про­јек­том у Ста­на­ри­ма.

У Ки­ну на­ред­них да­на тре­ба да до­пу­ту­је де­ле­га­ци­ја срп­ског Ми­ни­стар­ства енер­ге­ти­ке. Да ли су пред­ви­ђе­ни су­сре­ти са пред­став­ни­ци­ма ва­ше ком­па­ни­је?

На­да­мо се су­сре­ту са срп­ском де­ле­га­ци­јом при­ли­ком пред­сто­је­ће по­се­те. Уко­ли­ко бу­де вре­ме­на, би­ло би нам из­у­зет­но дра­го да им по­ка­же­мо на­ше про­из­вод­не ка­па­ци­те­те.

Да ли је Донг­фанг за­ин­те­ре­со­ван да се укљу­чи у ре­ви­та­ли­за­ци­ју по­стро­је­ња ТЕ „Ко­сто­лац”?

Да, у осно­ви смо за­ин­те­ре­со­ва­ни за овај про­је­кат.По­сто­ји пу­но про­је­ка­та ко­ји нас за­ни­ма­ју, али на­рав­но не мо­же­мо на сви­ма да се ан­га­жу­је­мо. Што се по­ме­ну­тог про­јек­та ти­че, по­треб­но је да спро­ве­де­мо де­таљ­ни­је ана­ли­зе, ка­ко би­смо пре­ци­зно про­це­ни­ли шта мо­же­мо да по­ну­ди­мо. Чи­ни ми се да би мо­дел на­шег уче­шћа у том про­јек­ту био не­што дру­га­чи­ји од ово­га у Ста­на­ри­ма. Уме­сто што би­смо ис­по­ру­чи­ли цео но­ви обје­кат, ов­де би мо­дел на­шег уче­шћа мо­гао да се за­сни­ва на ис­по­ру­ци раз­ли­чи­тих де­ло­ва опре­ме.

Ми­ша Бр­кић