Имамо угља за цео 21. век

Србији има угља за цео овај век, јер су резерве око 20 милијарди тона, изјавио је јуче за округлим столом на тему „Има ли Србија угља за нове термоелектране” помоћник за рударство у Министарству животне средине Златко Драгосављевић.

Он је оценио да Србија има угља и за нове термоелектране – „ТЕНТ Б-3” и „Колубару Б”, напомињући да су највеће резерве лигнита на Косову и Метохији – 14 милијарди тона. Србији је потребна и реалнија цена угља и струје, будући да је најнижа у Европи, додао је. Имајући то у виду не чуди што све већи број предузећа у Србији која су у међувремену приватизована прелазе с гаса на угаљ, а за њима не заостају ни домаћинства, јер им је гас скуп.

Упитан да ли нам је у том случају потребан магистрални гасовод „Јужни ток”, Драгосављевић каже да га је неопходно изградити као додатни фактор енергетске безбедности, очекујући да ће Скупштина Србије на јесен усвојити стратегију за управљање минералним сировинама, као и да би у јуну могао да буде усвојен и нови закон о енергетици.

Слободан Митровић, директор Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, истакао је да ово јавно предузеће у мају добија понуде стратешких партнера из Немачке и Италије за изградњу нових термоелектрана „Никола Тесла Б-3” и „Колубара Б” снаге по 700 мегавата.

Драган Јовановић, директор Термоелектрана и копова Костолац, најавио је да крајем маја или у јуну очекује одговор Кине о реализацији кредитног аранжмана са њом и одобравању кредита за ревитализацију термоелектране „Костолац Б” и изградњу новог блока, укупне вредности 1,6 милијарди долара. Позајмицу би требало да одобри кинеска Ексим банка, с тим што би кредит требало да буде преференцијални с каматом од три одсто годишње и грејс периодом од пет до 15 година.

Уколико се овај аранжман одобри, у другој половини године могло би да почне повлачење новца за ревитализацију термоелектране, нагласио је Јовановић.

Небојша Ћеран, директор рударског басена „Колубара”, каже да је правни оквир за пресељење гробља Вреоци завршено пре више година, али да до исељења још није дошло. Последњи рок је мај ове године. Упитан ко је јачи од правног оквира и ко спречава да се посао реализује, Ћеран каже да је приликом последњег покушаја исељења било физичког онемогућавања да посао крене. По њему, ако ни у мају не буде почело исељење Вреоца, то може бити судбина и других копова испод којих ће бити заробљен угаљ. Уколико ни до 2013. године не дође до пресељења Вреоца, Колубара неће моћи да производи 30 милиона тона угља годишње, а то значи да ће и садашње термоелектране остати без енергената, а о новим да се и не прича.

Ј. Петровић