Пред грађанима Србије је тешка 2012. година. Ово је закључак стручњака Економског института са јучерашњег представљања билтена „Макроекономске анализе и трендови”. Много тога ће зависити од дешавања у еврозони, где постоји неколико ризика, оценио је Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Београду.

– Србија има неки штит од онога што се дешава у Европи, а договорени програм са ММФ-ом је само један део тог штита – казао је Лисоволик и додао да је, средњорочно гледано, ипак, оптимиста када је о нашој земљи реч.

Искуства Словачке и Малте показују да мале земље увек имају шансу, чак и ако већи суседи у њиховом окружењу бележе слабији раст, додаје.

Економисту Стојана Стаменковића, координатора МАТ-а,  забрињава то што се, паралелно са кризом у еврозони, у Србији средином наредне године одржавају и избори.

– А познато је из ранијег периода да се пола године пре избора економска политика не мења и не исправља систем. Чак и да се избори одрже у овом месецу, грађани неће имати много бољи живот него 2011. године – рекао је Стаменковић.

Он сматра да је процена економског раста на два одсто за ову годину оптимистична и да ће највероватније бити коригована наниже.

И Александар Влаховић, председник Економског института, такође сматра да ће следећа година бити „јако тешка, а какав ће одговор влада спремити на кризу сазнаћемо када будемо видели буџет за 2012. годину”.

А када је о буџету реч, Стојан Стаменковић оцењује да није било снажне фискалне консолидације, упркос доношењу фискалних правила, која би требало да ограниче прекомерну потрошњу и задуживање државе.

– Угрожено је фискално правило о висини јавног дуга, а посебну опасност представља граница одрживости укупног спољног дуга – упозорио је Стаменковић.

Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а, види и додатни фискални ризик у недавно донетом Закону о јавно-приватним партнерствима, али и оснивању развојне банке. Он је навео да је програм договорен са владом предвидео и давање права Министарству финансија да уложи вето на фискално неодговорне пројекте јавно-приваног партнерства.

Владимир Вучковић, уредник МАТ-а, упозорио је да привредна активност и даље опада, баш као и прерађивачка индустрија, док промет у трговинама стагнира. Позитиван, али непоуздан, сигнал јесте то што пољопривредна производња и увоз сировина расту.

А. Телесковић

-----------------------------------------------------------

Гувернер је у праву

Захтев привредника да се смање обавезне резерве како би се ослободио новац за повољније кредите контрапродуктиван је, сматра Стојан Стаменковић, координатор МАТ-а. Гувернер Дејан Шошкић је потпуно у праву када каже да би највећу корист од такве одлуке имале банке. Јер, како каже, банке новац имају, а питање је зашто га не пласирају привреди већ радије послују са државом. Исто то мисли и Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а, јер су обавезне резерве јако важне за стабилност целокупног финансијског система.