Изостале жешће мере

Владајућа коалиција устукнула је, за сада, пред оштријим мерама у економији за које су се неки од њених чланова до јуче поприлично залагали. Реформе су, чини се, остављене за нека друга времена. Плате и пензије ове године неће бити ни замрзнуте, ни смањене, а њихов даљи раст у 2014. години биће у складу са растом привредних активности, саопштила је јуче наша влада.

На састанку у влади договорен је и „акциони план за рационализацију јавне управе и јавних предузећа, као и начелни елементи свеобухватне структурне реформе”, која ће бити спроведена до краја ове године. Детаљи програма економских мера биће усаглашени у недељу, 16. јуна, након чега се очекује његово усвајање, најавила је влада.

Зашто је владајућа коалиција „спустила лопту” и како ће, на крају, да се избори с дупло већим дефицитом од планираног?

Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да је разлог од одустајања од већих резова у природи коалиционе владе која тешко доноси тешке и непопуларне мере, а ни ми нисмо изузетак. Такве владе не знају колико ће да трају. Једни се боре за пензије, други за јавни сектор иако овај део становништва није најугроженији.

– Верујем да ће влада смањити дефицит у буџету. Уштеде од 0,3 одсто дефицита су већ остварене пореском реформом, а могуће је да се уштеди и планираних 30-40 милијарди динара на субвенцијама, набавци робе и услуга. Међутим, ова штедња имаће негативан ефекат по привреду због пада тражње, а ни дугорочно се неће поправити услови за пословање привреде – каже Арсић.

Он додаје да је министар финансија предвидео уштеде у свом министарству и каже да сада Динкићу раде оно што је он радио Диани Драгутиновић.

– Могуће је и да се приходи буџета поправе. С јачањем динара пали су приходи по основу ПДВ-а, јер је чак две трећине увозни ПДВ. Актуелни пад вредности динара прелиће се на инфлацију па се и по том основу очекује повећање прихода. С друге стране инфлација реално смањује расходе које нисмо у стању номинално да „срежемо”, каже Арсић.

Љубомир Маџар, економиста, сматра да су планиране уштеде недовољне и да ће дефицит остати висок.

– Из рационализације рада јавне управе неће моћи да се „исцеде” паре за попуњавање рупе у буџету. С политичке тачке гледишта лукаво је што нема ни замрзавања ни смањења плата и пензија, јер повишица од 0,5 одсто није никакво повећање уколико се узме у обзир прошлогодишња инфлација од 12 одсто – сматра овај стручњак.

По њему, све уштеде које су мање од онога што је предложио Фискални савет – недовољне су. С половичним мерама јавне финансије су бездан неликвидности што води погоршавању економске ситуације.

– Не може се живети преко онога што стварамо. Рачун ће стићи за наплату, али то ће бити болније и скупље. У природи је политичара да зазиру од радикалних мера зато што је политички рискантно – каже Маџар.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, сматра да влада нема мере за опоравак привреде и смањење буџетског дефицита.

– Зашто нико не говори да је минус у каси планиран на 3,6 одсто буџета, а да сада министар финансија каже да би био задовољан и са 4,5 до пет одсто. То значи да је буџетска рупа за чак 50 одсто већа од планиране. Какав је то план када је за толико промашен и зашто министар финансија због тога не да оставку – пита овај представник привреде.

По Кнежевићу, сви говоре о уштедама, а уштеде на јавним набавкама имаће негативан утицај на привреду јер ће се смањити тражња, а то води у даљи пад привредне активности. Нико не говори, а то је кључно, зашто су подбацили приходи.

– Озбиљне мере не могу да се донесу кад се сваки коалициони партнер залаже за своје бирачко тело. Кркобабић се представља као заштитник пензионера, а заборавља да је истовремено министар рада и запошљавања, Дачић штити јавни сектор, Вучић народ. Поделили су бирачко тело као акције – каже Кнежевић.