Улазак Хрватске у Европску унију 2013. године промениће трговински однос снага у региону. Стручњаци процењују да ће се роба вредна око 400 милиона долара на нивоу Цефте и даље продавати, али под другим условима.

Горан Живков, консултант за пољопривреду, а бивши министар за ту област, каже да и ми треба да се спремимо за тај датум, упркос томе што размена прехрамбених и пољопривредних производа с овом земљом није на високом нивоу. За нас је битно како ће се улазак Хрватске у ЕУ одразити на њену размену са Босном која је и за њих и за нас важно тржиште.

– Босанске млекаре сада немају извозни број за Европску унију. Оне у Хрватску извезу око 60 милиона литара млека годишње, а после 1. јула 2013. године то неће моћи. Те количине, које нису мале, правиће притисак да уђу у друге земље, па и код нас – каже Живков.

Хрватска сада, као ми и Босна и Херцеговина, са земљама Цефте има бесцарински режим увоза и извоза. Са даном уласка у ЕУ, међутим, у случају Босне према Хрватској активираће се царине које она има према уједињеној европској породици. Последица је да ће хрватски извоз у Босну бити мање конкурентан. То је шанса за нас.

Извозни резултати српског аграра из године у годину све су бољи. Последњих година Србија остварује извоз од око две милијарде долара. У 2009. години извоз је вредео 1,98, а у 2010. години 2,12 милијарди долара. Правимо и суфицит од 650 милиона долара у 2010. години и 1,2 милијарде долара у 2011. години. Извоз је просечно од 2002. до 2008. године растао по стопи од 20 одсто. Последњих година стопа раста је незнатна.

Овакви извозни резултати често се наводе као основни аргумент зашто пољопривреда треба дабуде приоритет у развоју Србије. Дубља анализа, међутим, не показује ни изблиза овако ружичасту слику аграра.

Наш извоз по хектару у 2009. години износио је само 446 долара и по овом критеријуму налазимо се на апсолутном зачељу по количини извоза по обрадивој површини у Европи,у поређењу са осталим новим земљама чланицама ЕУ, па чак и Цефта партнерима, (стручњаци кажу да нема смисла упоређивати се са Холандијом, Данском, Француском, Белгијом и другим старим земљама чланицама ЕУ, које имају неколико хиљада извозних долара по хектару). Заправо само неколико земаља и то БиХ, Албанија и Румунија остварују лошије извозне резултате.

–Додатно раст извоза годишње за петинујемањи или је на нивоу раста који остварују нове земље чланице ЕУ. Такође, суфицит није последица великог извоза, него малог увоза услед ниског стандарда и високих царина. Када би Србија имала потрошњу поврћа, чоколада, вина, сирева и других артикала, који се по правилу свуда увозе, не би имали суфицит. Мала куповна моћ утиче лоше на становништво, али добро на трговински биланс у пољопривреди. Србија има позитивне трендове у извозу пољопривредних производа, али они нису такви да би Србија требало да истиче то као конкурентску предност, јер друге земље остварују боље резултате. Пре би требало причати о томе колико Србија не користи своју шансу да оствари боље извозне резултате са толиким земљишним потенцијалом, географским положајем и трговинским концесијама које су јој дате – каже Живков.