Динар не јача због побољшаних перформанси српске привреде, већ због куповине државних хартија од вредности, што повећава тражњу за домаћом валутом, изјавио је јуче сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић.На представљању новог билтена ИЗИТ-а, он је оценио да је тиме „креирана илузија стабилности домаће валуте, али и стабилизације макроекономских прилика, која нема реално утемељење у привредној структури, као ни у основним правним и економским претпоставкама развоја земље”.

Ђоговић је додао да јачање домаће валуте одговара увозницима и предузећима, која су се задужила у еврима, али не погодује извозницима и инвестирању у производне секторе, а рестриктивна монетарна политика која јача динар повећава цену новца на српском тржишту.

Иако је пословна клима у српској привреди за нијансу повољнија него раније, управо због јачања динара према евру, што олакшава незавидан положај презадужених предузећа, она је и даље незадовољавајућа, сматра Ђоговић. Привредни амбијент је оптерећен тешкоћама које су постојале и пре јачања вредности динара, а оне се могу отклонити само реформским захватима. У супротном поново ћедоћи до „пуцања балона од пренадуваног курса динара”.

– Пошто се услови привређивања споро мењају, други сценарио је вероватнији – указује Ђоговић. – Могуће је да у неком тренутку презадужености државе, у неизмењеним условима привређивања, банке препознају виши ризик пословања и смање улагања у државне хартије од вредности чијом се продајом сада одржава стабилност домаће валуте.

Ђоговић је подсетио на пројекцију креатора економске политике да инфлација у овој години не премаши шест процената, али њен раст у првом тромесечју од 5,5 одсто наговештава да ће бити знатно већа, између осам и десет процената, а највише ће зависити од овогодишње пољопривредне сезоне и од цена хране на светском тржишту.