Упркос рекордно високој вредности динара, још се не може рећи да је талас поскупљења у потпуности иза нас. У водећим трговинским ланцима наредних дана поскупеће поједини артикли кућне хемије, и то од четири па до 17 процената.

За утеху је то што, барем за сада, нема најава повећања цена других производа, али је битно подсетити да не постоји артикал на рафовима супермаркета или производ на пијацама који протеклих месеци није добио неретко и вишеструко веће цене.

Што се хране тиче, ако је веровати трговцима, потрошачи барем неко време могу да одахну. У „Суперверу” кажу да, за сада, нема најава нових поскупљења, а исто поручују и из других малопродајних ланаца.

– У сталном смо контакту са добављачима, чија је обавеза, према партнерском уговору, да унапред најаве промене цена својих производа. Најава о промени ценовника, за сада, нема од добављача са којима ми сарађујемо – кажу у компанији „Меркатор С”.

Момир Лазић, заменик генералног директора „Аман” трговина, које у Београду имају 47 продавница, такође не очекује нова поскупљења хране.

– Потрошња реално пада и цене прехрамбених производа морају пажљиво да се формирају. Немаштина је и мислим да нема простора за нова подизања цена – оцењује Лазић.

Осим што потрошаче занима да ли је готово са поскупљењима, интересује их и да ли би због пада вредности евра могло да дође до појефтињења. И то пре свега увозних производа, који су први и поскупели када је курс динара кренуо наниже. Економисти немају добре вести. Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште каже да су цене „нееластичне”. Другим речима, ако вредност динара опадне у односу на евро – потрошачи могу очекивати поскупљења много извесније него што ће дочекати појефтињења уколико динар ојача.

–Само роба и услуге чије су цене изражене у еврима и код којих је динарска цена само дневна обрачунска категорија биће потпуно еластичне, попут рата за стамбене кредите, туристичких аранжмана, авионских карата и сличне робе и услуга – сматра он.

Зашто је тако?

Стевановић је објаснио да, најпре, не постоји поверење пословних људи у стабилност динара.

– Већина их се плаши да ако спусти  цене, а динар нагло изгуби вредност, што се дешавало неколико пута последњих година, да ће остати не само без зараде него и дела супстанце. Друго, пословни људи знају да је ефективна динарска тражња иста и неће журити да уђу у коцкање са динаром који је привремено јак, али извесно на стакленим ногама каматних стероида. Треће, можда би снижење цена ипак некако прошло, али постоје неке цене које се уграђују у готово сву робу и услуге па је њихово обарање наниже тешко замисливо – закључио је Стевановић.

Да произвођачи и трговци курс евра увек искористе за подизање цена, док пад вредности европске валуте никада не узрокује њихово снижење, сматрају и у организацијама за заштиту потрошача.

– Код нас увек постоји стотину разлога да нешто у супермаркетима поскупи, а ниједан да производи појефтине. За поскупљења се користе сви аргументи, од курса евра до цене енергената, док сви ћуте када би цене требало да иду надоле. То само потврђује да је тачно оно што тврдимо већ годинама – да у Србији имамо произвођачке и трговачке монополе и затворено тржиште – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.