Meni

Ekonomija

RAZGOVOR NEDELJE: VELIBOR VUKAŠINOVIĆ, predsednik Odbora direktora i v. d. generalnog direktora „Jat ervejza”

Jat nije umro, živeo Jat

Strateška saradnja s „Itihadom” je privilegija, ali ona mora da se odvija na fer osnovama

Velibor Vukašinović (Foto Milan Melka)

Prvi put u bogatoj istoriji „Jata”, koji je osnovan 1947. godine, na čelu nacionalne vazduhoplovne kompanije, sada „Jat ervejza”, nalazi se jedan pilot, Velibor Vukašinović. Nastavljajući tradicije Društva za vazdušni saobraćaj „Aeroput”, koje je osnovano 17. juna 1927. godine, „Jat ervejz” je pre dva meseca na taj dan obeležio 86 godina postojanja.

Direktor „Aeroputa” bio je poznati pilot Tadija Sondermajer. I kao što je on dao veliki doprinos modernizaciji našeg vazduhoplovstva i društva, sada pilot Vukašinović nosi na plećima veliko breme modernizacije „Jata” i njegovog uklapanja u širu viziju, pošto Srbija, bez modernizacijskog skoka, teško može da računa na izgledan boljitak.

Naš sagovornik je završio Vojnu vazduhoplovnu akademiju u Zadru, potom je postao probni pilot, diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, godinama bio savezni vazduhoplovni inspektor, rukovodio Savetom za vazduhoplovstvo u SR Jugoslaviji, bio direktor Sektora za sigurnost i nadzor vazdušnog saobraćaja, osnovao je Udruženje vazduhoplovne industrije Srbije i, kao predsednik, učlanio ga 2012. u Međunarodnu astronautičku federaciju.

Na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta radi doktorsku tezu „Modernizacija jugoslovenskog vazduhoplovstva 1953–1973”. Kao naučnik piše istoriju jedne etape modernizacije, a kao generalni direktor „Jata” istoriju stvara u sadašnjosti, oblikuje i usmerava novi talas modernizacije domaćeg vazduhoplovstva. Šta je na tom putu učinjeno od maja ove godine saznajemo iz prve ruke.

Razgovor smo vodili u petak, uz mnogo prekida, zbog poziva s raznih strana sveta. Tako smo se neposredno uverili s koliko upućenosti, sigurnosti i predanosti, istovremeno s lakoćom i relaksirano, generalni direktor „Jat ervejza” Velibor Vukašinović vodi ovu kompaniju.

Mediji su 1. avgusta objavili da će se avioni „Jat ervejza (dalje „Jat”) prizemljiti, a da će vazduhoplovi „Er Srbije” poleteti 1. oktobra. Da li to imamo dva nacionalna avioprevoznika?

Srbija u ovom momentu ima samo jednog avio-prevozioca, „Jat ervejz”, akcionarsko, privredno društvo, koje ima svoj statut, bord direktora i organe upravljanja. „Er Srbija” je deo sporazum o strateškom partnerstvu između „Itihada” i „Jata” i svi mi radimo na tome da ova kompanija u osnivanju ispuni regulatorne uslove i da što pre bude registrovana u Agenciji za privredne registre. Kada se to desi „Jat ervejz” će promeniti ime u „Er Srbija” a sve drugo će ostati po starom, ostaće akcionarsko društvo, privredni subjekat registrovan u APR-u, sa svim pravima i obavezama „Jata”. U ovom momentu „Jat” radi punom parom i izvršava obaveze prevoza putnika u redovnom i čarter prevozu iz biznis plana za 2013. godinu.

Kako je bilo kada ste 8. maja počeli da radite u kompaniji?

Zatekli smo četiri ispravna aviona s kojima nije bio ostvariv biznis plan za ovu godinu. Da bismo ispunili sve obaveze u prevozu putnika, u čarter saobraćaju, u prevozu robe i pošte i drugim uslugama, za tri meseca smo obezbedili potrebnih 15 aviona. Tako smo i uspeli da u prvih 15 dana avgusta, u špicu sezone, prevezemo 100.000 putnika u redovnom i čarter saobraćaju, kao i rekordnu količinu robe. Nekada i kasnimo, ali je suština da svakog putnika moramo da prevezemo. U protivnom, plaćamo penale u januaru–februaru naredne godine, kada se putnici žale zbog izgubljenog mesta, propuštenog kontakta i slično. „Jat” je tako gubio ogromne sume. Sada smo taj veliki gubitak sprečili u začetku. Zato smo veoma ponosni na 100.000 prevezenih putnika. Radimo danonoćno i odgovorno.

Šta je bilo najveće iznenađenje kada ste došli u „Jat”?

Količina samoživosti i neshvatanje priče koja se zove jatovanje. Iznenadio me nedostatak svesti da smo mi tu zbog građana Srbije, a ne da su građani tu zbog nas. Bilo je očito da tu svest, tako da kažem, treba obrnuti. I to jedna od dimenzija modernizacije – gradnja svesti da je „Jat” servis građana i Republike Srbije, a ne obrnuto. Veliko iznenađenje bilo je i ono što je prethodno rukovodstvo uradilo da bi devastiralo kompaniju.

Pomenuste jatovanje. Šta je to?

Ljubav prema nacionalnoj kompaniji kao nacionalnom dobru koju treba razvijati u samoj kompaniji i u društvu. Kompaniju ćemo voleti ako razumemo šta nam ona znači, a mnogi to ne shvataju. Zamislimo da u prvoj polovini avgusta 100.000 ljudi nije prevezno na more, da su deca ostala kod kuće, da nisu došli naši ljudi iz dijaspore, da nisu doneli doznake kojima obogaćuju ekonomski potencijal zemlje. Šta bi bilo da „Jat” nije saobraćao…

Možda je neko zamislio da se baš to desi?

Tačno, neko je to zamislio, ali se nad takvom mogućnošću zamislila i jedna ekipa ljudi koja to nije dozvolila. Zato mi je drago što sam deo tima koji vidi dalje, koji je pokrenuo i važnu priču o strateškom partnerstvu. U okolnim zemljama su avio-kompanije uništene, a mi ne samo da razmišljamo o budućnosti, nego imamo izvesnu budućnost.

Da ne pomislite da smo zaboravili prethodno rukovodstvo. Šta vam je ono ostavilo u nasleđe?

Bilo je to više od iznenađenja – u kabinetu nisam zatekao zastavu Srbije ni „Jata”. Za mene je to bio simboličan odnos prema državi i nacionalnom prevozniku. Ili ne voliš ili voliš svoju otadžbinu, ili voliš ili ne voliš nacionalnu avio-kompaniju.

„Jat” je, u stvari, devastiran. Kakav je interes stajao iza toga?

Svakako veliki interes određene grupe, verovatno želja da zarade novac tako što će rasprčkati i pokloniti „Jat”. Drugo objašnjenje nemam, a mislim da je to uverenje i 99 odsto ljudi u kompaniji. Bili su očajni i zato su s poverenjem prihvatili program novog menadžmenta, koji sam formulisao u direktorskom pismu. Dobio sam podršku, što je veoma važno. U odnosu na prethodnike mi idemo koracima od sedam milja. Organizovali smo i podigli kompaniju za nekoliko meseci i napravili prelom. Istina, činjenice koje pominjem i dalje teško prodiru u javnost, ne shvata se o kakvom je uspehu reč. U medijima smo često izloženi napadima, neki su već i sahranili „Jat”.

Da li je prejaka tvrdnja da su neke moćne interesne grupe nastojale da „Jatu” slome krila?

Tvrdnja uopšte nije prejaka, nego je tačna. Moćne interesne grupe su radile na tome, a onda se pojavio tim koji želi da modernizuje Srbiju. I mene je to iznenadilo, pitao sam se zašto me vraćaju u igru. Vaše čitaoce uveravam da ovo nije udvaranje sadašnjem establišmentu, nego izraz mog uverenja da oni žele modernizaciju Srbije i da saseku apetite moćnih interesnih grupa, koje su „Jatu” uzele sve što su mogle – hotele, apartmane na Kopaoniku, zgrade predstavništava u Londonu, u Amsterdamu. Odvojili su nam „Jat tehniku”, odvojili su nam „Ketering”, odvojili su nam sve što su mogli da odvoje, nametnuli su nam preteške uslove poslovanja i kada je u pitanju gorivo i kada su u pitanju troškovi...

Kako gorivo?

Tako što je „Jat”, za razliku od inostranih avio-kompanija, dugo plaćao porez na promet i akcize. Plaćamo najskuplje gorivo na sopstvenom aerodromu, a imamo samo međunarodni saobraćaj, nemamo domaći. Imali smo i veće takse za hendling-lending nego inostrane avio-kompanije...

Šta je to?

Hendling i lending su troškovi po jednom putniku. Ako je putovao „Jatom” iznosili su 16,5 evra, a „Viz erom” 8,5 evra. Raspon je smanjivan, ali je ta razlika nama napravila ogromnu štetu. Nekontrolisano su davana i odobrenja lou kost kompanijama. „Viz er” leti na 14 destinacija na kojima leti i „Jat”, i to 30 do 45 minuta pre nas, modernijim avionima, s nižim tarifama, što je upropastilo naše tržište. Pravo je čudo da je „Jat” uopšte preživeo. Tada je stvar preokrenuta, pojavila se ekipa koja mi je rekla: „Evo, dajemo ti mandat...” Čak mi nisu ni postavili zadatak, ali su rekli – radi.

I latili ste se posla...

Radio sam kako znam i umem i evo rezultata. Sve rade ljudi, oni stvaraju i uništavaju. Mi smo stvorili početnu osnovu za revitalizaciju „Jata” i nastavak naše svetle vazduhoplovne tradicije. Zaista je realno da na jugoistoku Evrope budemo jedina značajna kompanija i da to potvrdimo kroz strateško partnerstvo, kao deo megaalijanse u kojoj su „Itihad”, indijski „Džet ekspres”, „Virdžin” iz Australije, „Er Sejšeli”, „Er Berlin” i „Er lingus” iz Britanije. Mnogo očekujem od strateškog partnerstva. Strateška saradnja s „Itihadom” je za nas privilegija, ali ona mora da se odvija na fer osnovama.

Priča se da avionima „Er Srbije” neće upravljati samo naši ljudi, kao u „Jatu”, i da će to nametnuti promenu nekih zakonskih rešenja?

Jedna je to od priča koje kruže, ali ne vidim šta je sporno u tome što naše zakonodavstvo daje apsolutnu prednost našim državljanima. Mogu da lete i stranci kada iscrpimo svoje resurse. Mnogo je novca potrošeno na školovanje naših pilota. Ne bi bilo mudro da taj novac ode u vetar i da se naši piloti potucaju po svetu tražeći posao. Logično je da njima damo prednost.

Da li smo u Srbiji svesni značaja tradicije koja povezuje „Jat” i „Aeroput”?

Svesni smo toga i u Srbiji i u našoj dijaspori, svesni su toga i u svetskim okvirima vazdušnog saobraćaja. „Jat” je nekada bio među 10 najznačajnijih vazduhoplovnih firmi u svetu, dok je „Aeroput” ulazio u red prvih 10 svetskih avio-kompanija. Infrastruktura, postavljena pre 86 godina, koju je od 1947. razvijao „Jat”, postoji i dalje. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u novoj državi nije bilo puteva, ni razvijene železničke mreže, nismo bili povezani. Avio-saobraćaj pokrenut je kao najavangardnija vrsta saobraćaja radi povezivanja najvećih gradova i regija u Kraljevini.

Bio je to veliki skok u modernizaciji...

Veliki skok, izazvan očiglednom potrebom. Danas našim prugama vozovi idu brzinom od 40 kilometara, naši putevi se ne uklapaju u sistem evropskih puteva, ne ispunjavaju standarde, nemamo more, na rekama nema razvijenog putničkog prevoza. Vazdušni saobraćaj, kao i pre 86 godina, jedini omogućava svakodnevnu modernu saobraćajnu vezu. Letimo ka 41 destinaciji u svetu, a to dovoljno govori o značaju naše nacionalne avio-kompanije i njenom mestu u modernizaciji Srbije.

Moć koja uzdiže ali i uništava

Vratimo se medijima koji su objavili niz kritika na račun „Jata”...

Neću reći da postoje neozbiljne novine, ali novine treba ozbiljno da tretiraju teme kojima se bave. Ne smeju to da čine oni koji nisu skloni istraživačkom novinarstvu, koji nisu dovoljno analitični, koji ponekad čak nisu ni dobronamerni. Novinarska moć je velika, ona uzdiže, ali i uništava, masakrira. Mediji treba da izveštavaju odgovorno o svemu, pre svega treba da prate šta se dešava, neka i kritikuju, ali neka i pomognu valjane procese, umesto da stvaraju mnogo zbrke i velike zabune. Stvorili su predstavu da je „Jat” prestao da postoji, a da postoji „Er Srbija” koja je imala nula putnika, zato što nije ni mogla da ih ima, pošto nije ni registrovana. Napravili su veliku zabunu, žive su nas sahranili i sada im je, izgleda, vrlo teško da se vrate nazad i da priznaju: „Čekaj – ’Jat’ stvarno leti”. Poletanje „Er Srbije” je cilj kome težimo, to je stvar budućnosti.

Slobodan Kljakić
objavljeno: 18/08/2013

Poslednji komentari

mp @bonn | 21/08/2013 21:33

niste me razumeli; uvek postoji mogucnost da drzava "u pozadini" ili na druge nacine pomaze svoje korporacije to ne moraju da budu subvencije; Dok su subvencije bile dozvoljene nemacka drzava je pomagala svog avio prevoznika da bi postao to sto danas jeste --najveci avio prevoznik u Evropi i medju prvih cetiri u svetu; pitanje Vama, koliko godina je nemacka drzava pomagala Lufthansu? ili gde je bila Lufthansa 1980, 1995e? a danas znamo gde je; naravno Lufthansa je uzela i deo trzista koji je mogao da opsluzuje jat, ali jat je vec srpski problem; Na zalost na primeru jat-a, kroz trajanje naseg avio prevoznika se mogu sagledati sve mane naseg ocajnog poslovanja i ponasanja, lose organizacije, i upravljanja; Verujem da su jat niz godina nosili oni najvredniji i najbolji entuzijasti;

Bonn Berlin | 25/08/2013 15:40

@ mp, nije mi jasno zasto toliko inzistirate da je Lufthansa dobijala ili dobija neke skrivene pomoci od drzave. Od kako je privatizovana i od kako je uveden zakon o zabrani subvencija nije dobnila ili uzela jedan 1 €vro subvencija. Dok je bila u drzavnom vlasnistvu takodje, jer gospodine postoji nesto sto se zove kapital firme. On moze da se ponudom novih akcija na berzi popuni sto je svakodnevna radnja na zapadu, i to legalna. Veliki uspeh Lufthanse je od nje napravio verovatnu jedni od dve najprofitabilnije kompanije na svetu. I zato su bili u mogucnosti da izmeste tehniku i ketering u nova preduzeca sto je donelo poreske olaksice. JAT je za tu radnju bio suvise slab, ali je vlada presla preko svih upozorenja i prelomila mac nad JAT-om. Zadnja tri predsednika upravnog odbora LH su bili
" tehnicari ", inzinjeri, ne ekonomisti ili pravnici, ali veoma pametni i sposobni. Vidite za to vreme su JAT-ovci brojali zvezde na nebu.

Dusan Jevtic | 07/09/2013 07:49

Nema sta wizz je kralj. Ako hocete putnike smanjite cenu karata.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije