Од нашег сталног дописника
Љубљана, 22. октобра – Желели бисте да промените оператера мобилне телефоније јер конкуренција има бољу понуду телефона или услуга? А, то је повезано са папирологијом, губљењем времена и, што је најгоре – променом вашег актуелног броја телефона. Када добијете нови број, следи нова агонија – треба обавестити познанике, пословне партнере, рођаке… Одустајете.

Слично размишља на хиљаде корисника мобилних комуникација у Србији. Зато је на губитку не само разноликост тржишта, него и економија у целини. Сужава се конкуренција а услуге су лошије за све. У Словенији, међутим, промена оператера мобилне и фиксне телефоније, као и у другим државама Европске уније, више је него једноставна.

– Предност за потрошача је да може да пренесе свој број телефона код другог оператера, мобилног или фиксног, не само због веће конкуренције међу оператерима него и због вишег квалитета услуге, а најлепше је да поступак траје кратко, по принципу „све на једном месту”, лишен сувишне администрације и траћења времена, а све то за пристојну цену – објашњава Боштјан Окорн, вођа пројеката при словеначком огранку Међународног института за потрошачка истраживања.

У Словенији су се дуго безуспешно ломила копља између првобитних, великих државних оператера, „Телекома” за фиксну а „Мобитела” за мобилну телефонију, и млађе конкуренције која је тражила да се поменуте компаније подреде европском реду и корисницима омогуће услугу преносивости (истог) броја телефона од једног оператера ка другоме, тачније конкуренцији.

Антон Ковачич и Боштјан Макарович из словеначке Агенције за пошту и електронске комуникације (АПЕК), која је пре четири године добила задатак да донесе акт којим би то подручје било регулисано, признају да је тек на притисак Европске комисије преносивост броја телефона (не само мобилног него и фиксне телефоније) озакоњена у Словенији. Преносивост је уведена „двофазно”, прво за мобилну телефонију а онда и за фиксну. Главни проблем био је како обезбедити централизовану базу пренесених бројева, напомињу у АПЕК-у.

Каснило се у имплементацији преносивости, али се после упозорења ЕК пожурило и посао је завршен уочи рока, тако да је већ почетком 2006. почела примена преносивости бројева мобилне телефоније, док је за фиксну то почело јуна 2006.

Пошто је општи акт којим се регулише то подручје ступио на снагу септембра 2005, оператерима је препуштено да изаберу управљача централизоване базе пренесених бројева. Тада је у Словенији било преко 30 оператера говорне телефоније, али је АПЕК позвао само девет активних да изаберу управљача. Оператери су гласањем изабрали између две понуде, без расписивања тендера, јер је оцењено да би то „развукло поступак”. Посао подршке за „намбер портабилити” (НП, преносивост броја телефона) завршио је у рукама приватне фирме „Телетек” која данас брине о потребнојнадградњи и безбедности система више од 15 оператера.

Преносивост фиксних бројева телефона могућа је у Словенији од 10. маја 2006, пошто је решено регулисање централне базе података преко које корисник и оператер добијају брзу и безбедну услугу. Општи акт прописује и сам процес НП који мора да испоштује корисник који хоће да пренесе свој број. Захтев за пренос свог броја телефона корисник поставља искључиво оператеру код кога жели да пређе. Тако је онемогућено да оператер од којег корисник жели да оде закочи или онемогући пренос. У продавници словеначког оператера „Симобил”,у Шмартинској улици у Љубљани, из прве руке сазнајемо како изгледа процес замене оператера.Корисник пита службеника да ли може да пренесе свој број, а он преко управљача (Телетек) тражи одговор од даваоца броја (дотадашњег оператера) да ли је пренос броја могућ. Временски оквир за обављање тог посла ограничен је на „период потребан за испијање једне кафе”, истичу у АПЕК-у. Тачно 15 минута, ни секунду више.

– Попијеш кафу и – готово.Ту је већ одговор можете ли да пренесете фиксни број код новог оператера, а онда одмах подносите и писмени захтев, попуњавањем формулара, уз подношење личног документа и последњег плаћеног рачуна, а у случају мобилне телефоније и ПУК број, док је код припејд корисника довољан само број телефона и ПУК код – додаје Ковачич.

Дефинисано је и „седам разлога да се претплатнику одбије захтев”, односно да му се не дозволи преношење броја – у случају да је захтев непотпун или се односи на непостојећи број, или ако на припејд рачуну нема довољно кредита за пренос броја. Пренос броја за грађане кошта пет евра, што уместо корисника плаћа оператер пријемник, док за предузећа максимално износи 200 евра. Пренос броја не сме трајати више од три радна дана, а сам телефонски број (који се преноси) може бити неактиван највише три сата, и то у периоду од три сата ноћу до шест сати ујутро.

Светлана Васовић-Мекина

------------------------------------------------

Пренос мобилних

У двомилионској Словенији је 1. октобра 2009. регистровано 2.089.000 мобилних претплатника. Услугу НП је у протекле три и по године искористило 195.615 власника мобилних телефона. Укупан број преноса премашује 10 одсто, али статистика то не показује, јер систем аутоматски брише из базе података оне који су се предомислили.

-------------------------------------------------

Пренос фиксних

Укупан број корисника фиксне телефоније је 1.582.110. Протеклих година је пренето 196.055 бројева, што је 12,4 одсто свих активних фиксних бројева телефона у Словенији у којој данас ради 15 оператера фиксне и шест оператера мобилне телефоније.