Ukidanje viza za države Evropske unije i mogućnost da se za svega šezdesetak evra u oba pravca prevezu avionom neke od niskotarifnih kompanija do neke od destinacija na Starom kontinentu povećao je broj putnika. Samo u avgustu ove godine bilo je 58 odsto više turista iz Beograda za Beč, nego što je bilo prošle godine u istom mesecu.

Katarina Andrić-Milosavljević, savetnik za odnose s javnošću Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kaže da dozvolu direktorata u ovom trenutku ima pet stranih jeftinih, loukost avio-kompanija. To su avio-kompanije koje su se i do sada interesovale za letove iz Srbije. Ona bi volela da ih ima više i očekuje da će ih sigurno biti više u narednim sezonama.

– Iz Beograda leti niskotarifne avio-kompanije: „Flaj Niki”, „Viz er”, „Džermani ving” i „Norvižn eršatl”. Iz Niša leti samo jedna italijanska niskotarifna avio-kompanija – „Vind džet”.
Na dolazak niskotarifnih avio-kompanija u Srbiju uticalo je najviše ukidanje viza za građane Srbije za zemlje EU kao i to što je Srbija počela da privremeno primenjuje Multilateralni sporazum o zajedničkom vazdušnom prostoru Evrope, takozvano otvoreno nebo – kaže Katarina Andrić-Milosavljević.

Ona dodaje da ovih pet avio-kompanija iz Beograda leti za London, Dortmund, Beč, Rigu, Oslo, Stokholm, a iz Niša za Bolonju.

Na pitanje da li su poznati njihovi planovi i planiraju li da povećaju broj letova i destinacija iz Beograda, Andrić-Milosavljević kaže da postoje usmene najave da će „Viz er” proširiti poslovanje, odnosno da želi da svojoj listiletovaiz Srbije doda i još nekoliko evropskih gradova.

–  Koliko znam, i direktori u „Flaj Nikiju” slično razmišljaju. Međutim, zvanično nijedna od ovih avio-kompanija nije podnela nove zahteve za dodatne letove. S obzirom da zimski red letenja počinje 31. oktobra verujemo da će u septembru i oktobru stići i novi zahtevi za letove iz Srbije – rekla je Andrić-Milosavljević.

Naša sagovornici kaže da su početkom ove godine u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva bili predstavnici još jedne izuzetno uspešne niskobudžetne avio-kompanije i da su se interesovali za letove iz Srbije. Zanimalo ih je šta to sve može Srbija da pruži turistima koje bi oni dovezli u Srbiju, kao što su hoteli i turistička ponuda, kao i to koje aerodrome im možemo ponuditi i kuda naši građani najčešće putuju.

– Svaka avio-kompanija detaljno razmatra novo tržište pre nego poleti – naglasila je Andrić – Milosavljević.

Niskotarifne kompanije ne koriste klasična predstavništva, već je avionsku kartu moguće kupiti uglavnom preko Interneta. Postoje i brojne uštede prilikom prihvata i otpreme putnika i aviona, kao što je nekorišćenje usluge čišćenja putničke kabine, avio-mostova, manipulacija kargoteretom i slično. Ove kompanije putnicima posebno naplaćuju obroke i napitke tokom leta, predati prtljag na aerodromu a u poslednje vreme čak i čekiranje na samom aerodromu – ukoliko ga putnici prethodno besplatno ne obave preko svog računara. Profit ovih avio-kompanija zasniva se na velikom broju dnevnih letova i maksimalnom iskorišćenju flote, avioni u vazduhu provode više od 12 sati dnevno, koriste praktično nove avione što maksimalno smanjuje troškove tehničkog održavanja.

Pripremajući se za očekivani povećani obim saobraćaja i moguće zahteve novih avio-kompanija koje bi letele iz Beograda, Aerodrom „Nikola Tesla” je u potpunosti pregledao i proverio celokupnu infrastrukturu i uređaje u Terminalu jedan, koji jedno vreme nije bio u upotrebi. Kapacitet tog terminala u prihvatu je oko milion odlazećih putnika što će zadovoljiti potrebe čarter i niskotarifnih prevoznika u narednom periodu. Putnički servis u Terminalu jedan naplaćuje se po nešto nižoj ceni od 15,3 evra u odnosu na Terminal dva gde je ukupna cena takse 19,8 evra. U Terminalu jedan je reč o nešto skromnijoj infrastrukturi, gde je manuelni prijem putnika, a prtljag odlazi samo na jednu krajnju destinaciju, što su potrebe i niskotarifnih i čarter avio kompanija.

–Beogradski aerodrom ima izuzetan potencijal jer pokriva teritoriju s velikim brojem stanovnika i tehnički je opremljen na svetskom nivou.Međutim, naša procena je da će putnici moći u potpunosti da iskoriste naše mogućnosti tek kroz masovnu ponudu niskotarifnih letova. Moramo, nažalost, konstatovati da je kupovna moć našeg stanovništva mala. Neko ko do sada nije putovao avionom ili je koristio druga prevozna sredstva, odlučiće se za avio-prevoz samo ukoliko je putovanje dvostruko ili trostruko jeftinije – ističe Velimir Radosavljević, generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla”.

Osim pripreme Terminala jedan, Aerodrom „Nikola Tesla” uslužno prodaje avio-karate za tri niskotarifne avio-kompanije „Viz er”, „Džermani ving” i „Norvižn eršatl”, dok „Flaj Niki” ima svoju kancelariju na aerodromu.

Dragan Bugarinović, direktor Aerodroma „Konstantin Veliki” u Nišu, kaže da je za sada primetno da su loukost kompanije zainteresovane za letove iz Beograda.

– Trenutno sa aerodroma u Nišu leti samo jedna loukost kompanija, „Vind džet” iz Italije, koja dva puta nedeljno prevozi putnike za Bolonju. Povratna karta je 39 evra. Postoje kontakti s drugim loukost kompanijama koje su zainteresovane da prevoze putnike iz Niša i činimo sve da im omogućimo da lete i s juga Srbije – kaže Bugarinović.

Dejan Spalović