Укидање виза за државе Европске уније и могућност да се за свега шездесетак евра у оба правца превезу авионом неке од нискотарифних компанија до неке од дестинација на Старом континенту повећао је број путника. Само у августу ове године било је 58 одсто више туриста из Београда за Беч, него што је било прошле године у истом месецу.

Катарина Андрић-Милосављевић, саветник за односе с јавношћу Директората цивилног ваздухопловства, каже да дозволу директората у овом тренутку има пет страних јефтиних, лоукост авио-компанија. То су авио-компаније које су се и до сада интересовале за летове из Србије. Она би волела да их има више и очекује да ће их сигурно бити више у наредним сезонама.

– Из Београда лети нискотарифне авио-компаније: „Флај Ники”, „Виз ер”, „Џермани винг” и „Норвижн ершатл”. Из Ниша лети само једна италијанска нискотарифна авио-компанија – „Винд џет”.
На долазак нискотарифних авио-компанија у Србију утицало је највише укидање виза за грађане Србије за земље ЕУ као и то што је Србија почела да привремено примењује Мултилатерални споразум о заједничком ваздушном простору Европе, такозвано отворено небо – каже Катарина Андрић-Милосављевић.

Она додаје да ових пет авио-компанија из Београда лети за Лондон, Дортмунд, Беч, Ригу, Осло, Стокхолм, а из Ниша за Болоњу.

На питање да ли су познати њихови планови и планирају ли да повећају број летова и дестинација из Београда, Андрић-Милосављевић каже да постоје усмене најаве да ће „Виз ер” проширити пословање, односно да жели да својој листилетоваиз Србије дода и још неколико европских градова.

–  Колико знам, и директори у „Флај Никију” слично размишљају. Међутим, званично ниједна од ових авио-компанија није поднела нове захтеве за додатне летове. С обзиром да зимски ред летења почиње 31. октобра верујемо да ће у септембру и октобру стићи и нови захтеви за летове из Србије – рекла је Андрић-Милосављевић.

Наша саговорници каже да су почетком ове године у Директорату цивилног ваздухопловства били представници још једне изузетно успешне нискобуџетне авио-компаније и да су се интересовали за летове из Србије. Занимало их је шта то све може Србија да пружи туристима које би они довезли у Србију, као што су хотели и туристичка понуда, као и то које аеродроме им можемо понудити и куда наши грађани најчешће путују.

– Свака авио-компанија детаљно разматра ново тржиште пре него полети – нагласила је Андрић – Милосављевић.

Нискотарифне компаније не користе класична представништва, већ је авионску карту могуће купити углавном преко Интернета. Постоје и бројне уштеде приликом прихвата и отпреме путника и авиона, као што је некоришћење услуге чишћења путничке кабине, авио-мостова, манипулација карготеретом и слично. Ове компаније путницима посебно наплаћују оброке и напитке током лета, предати пртљаг на аеродрому а у последње време чак и чекирање на самом аеродрому – уколико га путници претходно бесплатно не обаве преко свог рачунара. Профит ових авио-компанија заснива се на великом броју дневних летова и максималном искоришћењу флоте, авиони у ваздуху проводе више од 12 сати дневно, користе практично нове авионе што максимално смањује трошкове техничког одржавања.

Припремајући се за очекивани повећани обим саобраћаја и могуће захтеве нових авио-компанија које би летеле из Београда, Аеродром „Никола Тесла” је у потпуности прегледао и проверио целокупну инфраструктуру и уређаје у Терминалу један, који једно време није био у употреби. Капацитет тог терминала у прихвату је око милион одлазећих путника што ће задовољити потребе чартер и нискотарифних превозника у наредном периоду. Путнички сервис у Терминалу један наплаћује се по нешто нижој цени од 15,3 евра у односу на Терминал два где је укупна цена таксе 19,8 евра. У Терминалу један је реч о нешто скромнијој инфраструктури, где је мануелни пријем путника, а пртљаг одлази само на једну крајњу дестинацију, што су потребе и нискотарифних и чартер авио компанија.

–Београдски аеродром има изузетан потенцијал јер покрива територију с великим бројем становника и технички је опремљен на светском нивоу.Међутим, наша процена је да ће путници моћи у потпуности да искористе наше могућности тек кроз масовну понуду нискотарифних летова. Морамо, нажалост, констатовати да је куповна моћ нашег становништва мала. Неко ко до сада није путовао авионом или је користио друга превозна средства, одлучиће се за авио-превоз само уколико је путовање двоструко или троструко јефтиније – истиче Велимир Радосављевић, генерални директор Аеродрома „Никола Тесла”.

Осим припреме Терминала један, Аеродром „Никола Тесла” услужно продаје авио-карате за три нискотарифне авио-компаније „Виз ер”, „Џермани винг” и „Норвижн ершатл”, док „Флај Ники” има своју канцеларију на аеродрому.

Драган Бугариновић, директор Аеродрома „Константин Велики” у Нишу, каже да је за сада приметно да су лоукост компаније заинтересоване за летове из Београда.

– Тренутно са аеродрома у Нишу лети само једна лоукост компанија, „Винд џет” из Италије, која два пута недељно превози путнике за Болоњу. Повратна карта је 39 евра. Постоје контакти с другим лоукост компанијама које су заинтересоване да превозе путнике из Ниша и чинимо све да им омогућимо да лете и с југа Србије – каже Бугариновић.

Дејан Спаловић