За додатну обуку 750 грађана за рад у јужнокорејској компанији „Јура”, која је купила фабрику „Заставу електро” у Рачи, држава је преко Националне службе за запошљавање (НСЗ) издвојила око 50.000.000 динара. Овакав пакет мера подршке у привлачењу страних инвеститора који ће помоћи у подизању броја запослених грађана Србије примењен је и у фабрици аутокаблова„Леони” из Прокупља.

– До сада је обучено 250 радника, а појединачно је за сваког од њих издвојено 65.000 динара. Немачка компанија текстила „Фалке”, која би до марта идуће године требало да изгради фабрику чарапа у Лесковцу, још није поднела захтев за ову врсту субвенције, али су најавили да ће бити посла за око 600 радника које ћемо такође обучавати – најавио је Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање. Преко ове службе, Влада Србије планира да финансира и обуку радника за „Дајтек”, италијанску компанију која ће отворити фабрику у Нишу.

Први човек НСЗ-а истиче да су афирмација предузетништва, подршка у развоју малих и средњих предузећа и отварање врата страним инвеститорима прави потези у смањењу броја незапослених.

– У овом тренутку на евиденцији наше службе има 746.848 грађана, док на основу Анкете о радној снази коју спроводи Републички завод за статистику око 570.000 њих активно трага за послом. Број незапослених се од априла до јуна ове године смањио за око 26.000, а од почетка године њих 84.297 нашло је запослење. Мада је у последњих пет година укупна незапосленост смањена за 14,9 одсто, да би се на овом пољу поправила ситуација требало би одвојити више новца за активне мере запошљавања, обратити пажњу на додатно образовање радне снаге и усклађивање система образовања с потребама тржишта рада – истиче Јовановић.

Отежавајућа околност за државу је и то, додаје први човек НСЗ-а, што је трећина од укупног броја незапослених без квалификација, има или завршену основну школу, или је стекла диплому првог и другог степена средње стручне спреме.

– Из овогодишњег буџета је за активне мере запошљавања одвојено 3,7 милијарди динара. Кроз програм „Прва шанса” са 1,8 милијарди динара ангажовано је већ 7.000 волонтера, а до краја године биће упошљено 10.000 младих. У овај пројекат укључено је 5.500 послодаваца, а прошле године кроз програм прошло је 10.000 приправника. У оквиру јавних радова за које је опредељено 700 милиона динара већ је ангажовано 5.620 теже упошљивих особа и то најдуже на шест месеци. Око 60 одсто новца одвојеног за спровођење јавних радова усмерено је на најнеразвијенија подручја у Србији – објашњава Јовановић.

Субвенција за самозапошљавање, као активна мера НСЗ-а, односи се на оне грађане који желе да се баве предузетништвом. У последње три године око 30.000 особа је обучено за предузетништво, а у 2010. још 10.000 људи. Још 1.800 грађана, најављује Дејан Јовановић, имаће прилику да спроводи сопстевени бизнис план и за то је НСЗ одвојила субвенцију 160.000 динара.

На повећање броја запослених у Србији утиче и Програм за повољно кредитирање почетника у вредности од 2,2 милијарде динара, од чега милијарда стиже из буџета а 1,2 милијарде динара по основу наплате рата тих кредита из предтходних година.

Горан Џафић, заменик директора Агенције за мала и средња предузећа, каже да је посредством стартап (почетничких) кредита за претходне три године основано до 10.000 фирми, а запослено око 21.121 радника.

– Најзаступљеније делатности настале подршком ових кредита су производња прехрамбених производа где је досад одобрено 1.185 кредита и запослено 4.079 грађана, затим комуналне друштвене и личне услуге са одобрених 979 почетничких кредита и запослених 2.629 радника, прерада дрвета и производи од дрвета за које је посредством 729 кредита посао нашло 2.587 радника. Најмање стартапова, њих свега три, отишло је у производњу саобраћајних средстава, а у тој области до запослења је дошло 13 грађана Србије – истиче заменик директора Агенције за мала и средња предузећа.

Програм за повољно кредитирање почетника преузет је из Ирске где је стопа успешности форми око 35 одсто, док у Србији више од 70 одсто предузећа редовно и на време враћа стартап кредите. 

Марија Бракочевић