Од нашег сталног дописника
Љубљана, 16. априла – Детаље мистериозног договора између „Гаспрома” и словеначког премијера Јанеза Јанше о уласку Словеније у посао око гасовода „Јужни ток” открива данашње љубљанско „Дело” у тексту који почиње на насловници, пун оптимизма, јер се „Словенија и Русија опет енергетски повезују”. Уз текст је штампана и карта оба крака трасе „Јужног тока”, а на делу потенцијалног цевовода, који би требало да буде постављен у Србији, за разлику од осталих праваца од Варне преко Румуније, Мађарске и Словеније до Италије, српско парче гасовода је уцртано тачкицама као да се ради о слепом цреву које чека у резерви, тако да може бити уклоњено у сваком тренутку.

Према новој мапи, „Јужни ток” више не иде ни кроз Аустрију, већ би био спроведен преко лавовског парчета територије Словеније да би стигао до северне Италије. „Дело” је суштину договора између Алексеја Милера, шефа „Гаспрома”, и председника словеначке владе Јанше, проверило јуче и у Москви, одакле је из седишта „’Гаспрома’ руског плинског великана”, стигла потврда да су се Милер и Јанша „стварно договарали о траси гасовода ’Јужни ток’ преко словеначке територије”. Иако словеначки медији већ данима спекулишу тврдњама да је Аустрија због погоршаних односа на линији Беч–Москва испала из комбинације за овај пројекат „вредан 16 милијарди долара”, дирекција „Гаспрома” то неубедљиво пориче.

Тако је Аустрија наводно још увек партнер у бизнису, а извори у „Гаспрому” одбијају да коментаришу писање неких угледних руских медија да је „Гаспром” уочи викенда дозирано пустио у јавност информацију о „диловима” са Словенијом (која до сада није била у „шпилу” за трасу „Јужног тока”) зато да би „укротио самовољну Аустрију”, тачније нафтни гигант ОМВ.

„То су само медијске спекулације, а те ми никада не коментаришемо”, изјаснило се вођство „Гаспрома” које у истом даху напомиње да се „још не зна преко које државе ће ићи последњи километри гасовода ’Јужни ток’, пошто нису потписани уговори ни са Аустријом али ни са Словенијом, па су обе државе у игри”. Јанша, међутим, није оклевао, а његова влада је у сусрету са Милером прошлог петка имала пун капацитет да преговара о споразуму да „Јужни ток” никако не заобиђе Словенију, будући да се ради о послу „тешком преко 10 милијарди евра”, па службена Љубљана жели свој удео у гасоводу, уз напомену да Словенија већ пазари руски гас још од 1978. године, додуше занемарљиве количине.

Руски пословни дневник „Ведомости” означио је јуче вест о Милеровом договарању са Словенијом као „велико изненађење”. Дневник се позвао на Максима Шеина из берзанске куће „Брокер кредит сервис” који је оценио да је вођство „Гаспрома” намерно пустило да информација о разговорима са словеначким државним врхом „процури” како би отрезнило Аустрију са којом у последње време не проналази заједнички језик. И Михаил Корчемкин, директор установе за источноевропске плинске анализе, сматра да се Словенија нашла у „великој енергетској игри због тешкоћа које ’Гаспром’ има са аустријским енергетским дивом (ОМВ) с којим је јануара потписао споразум о сарадњи”. У складу са тим документом, „Гаспром” је рачунао на удео од 50 одсто у великом средњоевропском центру за дистрибуцију гаса у аустријском Баумгартену, плус што би заједно са ОМВ-ом градио у Аустрији, као и у комшилуку, неколико подземних складишта гаса. Али убрзо после потписивања овог споразума избијају прве варнице пошто се сазнало да „Гаспром” одбија продају гаса онима који су транспортне капацитете резервисали код трансаустријског гасовода који управљају ОМВ-ом и италијанска компанија „Ени”.

Руководилац „Гаспромове” канцеларије за извоз Владимир Хандокин ову меру објашњава речима да неће гас продавати трговцима који имају у власништву гасоводе јер се то противи „Гаспромовој” стратегији да гас продаје непосредно, коначним потрошачима.

„Јужни ток”, чији је капацитет 30 милијарди кубних метара гаса, заједнички је пројекат „Гаспрома” и „Енија”, а гас би према првобитним плановима требало да потече ка западној Европи већ 2013. трасом која би водила од руске вароши Береговаја испод Црног мора до Бугарске, и даље преко Србије (којој је у словеначкој варијанти додељена рута која без последица по друге партнере може да „пресуши” било кад, јер представља споредан рукавац), а затим преко Мађарске и Аустрије (сада Словеније?) до северне Италије. Други крак „Јужног тока” је после „словеначке интервенције” остао непромењен, и у јужну Италију стиже из исте полазне тачке, преко Грчке.
Медији у Љубљани упозоравају да је „Јужни ток” обрнута слика у огледалу пројекта гасовода „Северни ток”, који „Гаспром” заједно са немачким компанијама „Еон” и БАСФ гради ка Немачкој, па ће тај гасовод под Балтичким морем повезати руско пристаниште Виборг са немачким Грајсвалдом. „Оба гасовода су важна за Русију јер њима елегантно обилази за њу проблематичне државе – „Јужни ток” Белорусију и Украјину, а „Северни ток” балтичке државе”, упозорава „Дело”.

Како „Политика” сазнаје, Алексеј Милер у Љубљани, где се састао чак и са председником Данилом Тирком, није ништа потписао са представницима владе, односно министром привреде Андрејем Визјаком са којим се такође састао, али је од словеначког државног врха, са Јаншом на челу, добио усмену сагласност о проласку гасовода кроз Словенију.