„Гаспром” и даље са својим партнерима ради на пројекту Јужни ток. Није речено да ће пројекат Јужни ток бити обустављен, а пројекат је увек био повезан са Украјином,сазнаје „Политика” из извора блиским „Гаспрому”.

Магистрални гасовод Јужни ток градиће се по плану и у предвиђеном року, тако да нема говора да се тај пројекат „љуља”. Градњом овог гасовода омогућава се доток руског гаса Европи из другог смера, а не само преко Украјине, што повећава сигурност снабдевања овим енергентом, а што је приоритет Русије као извозника, потврдио је јуче за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, одговарајући на спекулације да је први човек „Гаспрома” Алексеј Милер пре два дана рекао да би Русија могла да одустане од градње тог великог објекта.

Он верује да је изјава Алексеја Милера, првог човека „Гаспрома”, извучена из контекста, подсећајући да је „Гаспром” пре пар дана обећао да ће се Јужним током, који ће бити пуштен у рад 2015. године, Европи испоручивати до 63 милијарде кубика гаса, па је чак и прецизирана копнена деоница гасовода и њена крајња тачка.

Да Русија има озбиљне намере да Европу снабдева гасом из различитих праваца, а не само преко Украјине, доказ је и недавнопуштање у рад другог, више милијарди долара вредног пројекта, Северни ток, по дну Балтичког мора, који омогућава директну испоруку 7,5 милијарди кубних метара гаса годишње, уз могућност удвостручења капацитета.

У целом послу око градње Јужног тока „Гаспром” није сам, наглашава Бајатовић и подсећа да су зелено светло за градњу дали Немачка, Француска, Италија... Имајући то у виду, Јужни ток остаје главни енергетски пројекат, односно „јужни гасни коридор”.

Упитан да ли би разлог овакве најаве првог човека „Гаспрома”, уколико су медији тачно пренели његову изјаву, могао да буде последица трећег енергетског пакета Европске уније, као и позиције Турске, с којом Русија још није успела да постигне договор око изградње у њеним територијалним водама, извор упућен у гасне прилике каже да је Северни ток заобишао Пољску, па је ипак изграђен, зашто онда не би и Јужни ток заобишао Турску.

Главни конкурент пројекту Јужни ток је Набуко, који планирају САД и Европска унија. Оба пројекта укључују Турску, те би то могао да буде разлог одуговлачења турских власти које желе да процене ко ће понудити више, каже овај извор.

Последњу реч о исплативости пројекта даће студија изводљивости, истиче он, наглашавајући да не верује да би до одустајања могло доћи, без обзира на то што прве рачунице показују да би проширење Украјинског гасовода за Русију било три пута јефтиније него градња новог.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да сумња да је изјава првог човека Милера дословце пренета и пита којој то земљи преко чије територије гасовод треба да прође не одговара да овакав пројекат заживи. Све земље рачунају на сигурно снабдевање гасом, што се у случају Украјине није показало, а могу да рачунају и на завидну зараду од транзита, закључује он.

Иако је „Политика” јуче затражила ближе објашњење из централе „Гаспрома”, одговор није стигао.