Тек пошто буде завршена детаљна анализа потенцијалних праваца, знаће се да ли ће магистрални гасовод Јужни ток у Србију ући код Зајечара, или ипак код Ниша, каже у разговору за „Политику” Сергеј Купријанов, званични портпарол „Гаспрома”и истиче да ће тај гасовод имати кључну улогу у снабдевању Европе.

Можете ли са сигурношћу рећи да је изградња Јужног тока економски исплатива или ћете чекати да то буде утврђено студијама изводљивости?

Да, Јужни ток је економски исплатив. Тунашу процену заснивамо на чињеницама да је пројекат,пре свега, мотивисан пажљивим прорачунима и дугорочним предвиђањима енергетске потражње у Европи. Иако је јасно да је тренутна финансијска криза донекле отежала улагања, не очекујемо финансијске потешкоће. Имамо довољан приступ страном и домаћем капиталу који је потребан за наша улагања, а стручњаци указују на позитивна кретања у светској економији. Све средњорочне процене тражње гаса и цена енергената указују на очекивани раст.

Убеђени смо да ће се овај пројекат исплатити на обострану корист,и „Гаспрома” и његових европских партнера.

Да ли је реално очекивати да у свим земљама које су укључене у градњу гасовода, одговарајуће студије изводљивости буду завршене до средине следеће године?

Примамо позитивне сигнале од наших партнера према којима ће студије изводљивости у свакој од држава бити завршене у складу са постављеним роком. Заправо, напредујемо у развијању наше сарадње са земљама домаћинима.

Када ћете дефинитивно започети пројекат „Банатски Двор”, колико новца планирате да уложите у ово складиште гаса и има ли изгледа да „Србијагас” постане већински власник складишта откупом деоница од вас, како је најавио директор „Србијагаса”?

Градња подземног складишта гаса је приоритет за „Гаспром”, с обзиром да су складишни капацитети важно средство за побољшање енергетске сигурности, смањење транзитних ризика за испоруке руског гаса Европи и побољшање управљања флексибилности гасних токова. Због тога смо посвећени „Банатском Двору”, што ће бити подршка испорукама за Србију, а можда и за шири регион, са поузданим испорукама гаса. Претпоставља се да ће заједничко предузеће почети са радом на подземном складишту већ 2010. године.

Споразум о „Банатском Двору”, који су „Србијагас” и „Гаспром” финализовали раније, јасно дефинише улоге учесника у овом пројекту. Према споразуму, „Гаспром” ће имати удео од 51 одсто у новој компанији, док ће „Србијагас” контролисати преосталих 49. Тренутно не очекујемо измене овог односа. Очекујемо да ће укупни трошкови достићи 50 милиона евра.

Хоће ли се и убудуће гас у Србију увозити преко „Југоросгаса”, имајући у виду приговоре на марже које зарачунавата компанија?

Кад је реч о томе, мора се избећи конфузија. „Југоросгас” је основан према међувладином споразуму који је потписан 1996. године. Његов основни циљ није остваривање добити из препродаје руског гаса, већ развој преносног система у јужној Србији и обезбеђење испорука гаса за овај део земље, укључујући и град Ниш. „Југоросгас” је у највећој мери усредсређен на пројектовање, градњу и рад гасовода, као и на пренос природног гаса и маркетинг. Како би се ово финансирало, компанија продаје део руског гаса намењеног Србији крајњим купцима. Читава добит компаније се троши за остваривање тих циљева на корист Србије и њеног народа. Молимо вас да такође имате у виду да се горе поменута шема не примењује искључиво у Србији, већ представља устаљен начин рада који примењујемо у другим земљама, Немачкој на пример.

Који су следећи кораци „Гаспрома” и „Србијагаса”, пошто је основано заједничко предузеће за изградњу гасовода у Швајцарској?

Пројекат се увелико остварује. Заједно са компанијом ЕНИ верујемо да можемо још да ојачамо конзорцијум за део гасовода који ће ићи подводним путем, тако што ћемо успоставити договор са француском гасном компанијом ЕДФ о њеном учешћу у пројекту. Истовремено, оснивање заједничких компанија у свакој од држава кроз које ће пролазити копнени део Јужног тока је у току. Најважнији корак биће завршетак студије изводљивости. У зависности од исхода, донећемо коначну одлуку о улагању и почети рад са локалним властима и Европском унијом да бисмо добили све потребне дозволе за изградњу. Сигурни смо да ће пројекат гасовода бити имплементиран брзо и без компликација.

Да ли сте окончали споразуме са Словенијом и Аустријом у вези са њиховим прикључењем пројекту?

Потписали смо међудржавни споразум са Словенијом, а тренутно преговарамо са Аустријом.

Да ли је пројектован капацитет Јужног тока кроз Србију познат и због чега је правац гасовода промењен. Наиме, уместо код Ниша из правца Бугарске, гасовод ће сада улазити у Србију код Зајечара?

Још тестирамо неколико опција за правац гасовода Јужни ток, укључујући и потенцијалан улаз код Зајечара. Након успешног оснивања заједничког предузећа „Јужни ток Србија“, руски и српски стручњаци ће радити на детаљној анализи потенцијалних праваца.Иако је јасно да ће укупни капацитет дела Јужног тока који се протеже ван копна бити 63 милијарде кубних метара у завршној фази, још није одлучено како ће се ови капацитети распоредити. Ова одлука ће у великој мери зависити од капацитета преузимања гаса у различитим земљама и од питања како Јужни ток може да одговори овом захтеву на најефикаснији начин.За Србију се може предвидети да ће укупан капацитет бити 36 до 41 милијарду кубних метара годишње.Гас предвиђен за пројекат Јужни ток испоручиваће се преко јединственог гасног система Русије, који укључује гас различитог порекла.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Не очекујемо компликације

Како коментаришете последње притиске Сједињених Америчких Држава на Бугарску да прекине сваки вид сарадње са Русијом на пројекту Јужни ток? Да ли то може да угрози план да Јужни ток пролази кроз Бугарску и да уместо тога прође кроз Румунију?

Бугарска влада је та која мора да донесе одлуку и управо због тога нема места спекулацијама у вези са могућим спољним притисцима. Бугарски партнери су се већ придружили енергетском споразуму и ми не очекујемо компликације у будућности. Нова бугарска влада је изјавила да желе да прегледају постојећи енергетски споразум и дали су нам уверења да не желе да га раскину. Јужни ток је прилика која се јавља једном у животу, а бугарска влада ће донети мудру одлуку у вези са овим пројектом, бар се надамо.

У међувремену, ми се налазимо у процесу финализације планиране руте, која још треба да се утврди. Што се тиче учешћа Румуније у овом пројекту, то умногоме зависи од Румуна. Имали смо корисне сусрете са њима о томе, а румунска влада је послала јасне сигнале да је заинтересована.