Од нашег специјалног извештача

Москва – Магистрални гасовод Јужни ток ући ће у Србију код Зајечара. С тим предлогом сагласили су се и Србија и Бугарска а јуче је то у сусрету са новинарима потврдио Александар Медведев, генерални директор „Гаспром Експорта”.

Упитан када се очекује улазак „Гаспрома” у другу фазу градње подземног складишта Банатски Двор, Медведев је рекао да је пре два дана с Душаном Бајатовићем, генералним директором „Србијагаса” договорио детаље око овог пројекта истичући да би Двор наредне године требало да постане оперативан. Разлози за досадашње одлагање уласка руске стране у заједничку фирму за завршетак изградње подземног складишта нису бирократске, већ питање власништва над земљиштем.

Када је реч о Европској комисији која је пре два дана затражила ревидирање споразума о градњи јужног тока између Бугарске и Русије због приступа треће стране Медведев је рекао да постоји много контрадикторности око „трећег енергетског пакета” као и да је било више консултација са ЕУ по овом питању, те да су се сложили с формирањем радне групе која би надгледала евентуални приступ треће стране целом пројекту.

Још једном ће се затражити да ЕУ објасни шта заправо стоји иза приступа треће стране, рекао је Медведев. Он је додао да ће Јужни ток сигурно бити реализован истичући да се „Гаспром” не боји гасовода Набуко јер он није конкурентан Јужном току јер имају различите правце снабдевања и због различитог избора гаса и крајњих потрошача.

Упркос проблемима са Европском комисије око приступа треће стране „Гаспром” неће одустати од градње Јужног тока, рекао је Медведев додајући да није тачно да градња овог гасовода није приоритет за Русију. Он је упитао ко у будућем Јужном току може да се појави са гасом ако то није „Гаспром”.

У Московским политичким и пословним круговима тврде да је однос Русије према трећем енергетском пакету (приступ треће стране гасоводу „Јужни ток”) негативан, јер би то значило да би се уступањем дела капацитета плиновода Русија практично одрекла значајног дела новца који би иначе искористила за истраживање нових гасних поља. То питање дошло је у центар пажње пошто је премијер Русије Владимир Путин потписао споразум о градњи „Јужног тока” са Бугарском, после чега је Европска комисија затражила ревидирање овог споразума инсистирајући управо на приступу треће стране, односно практично спречавању монопола који би Русија имала пошто цео пројекат буде готов. Зато што би осим гаса и гасовод био руски.

Јуриј Липатов, председник Одбора за енергетику Руске думе, потврдио је у разговору с новинарима земаља чланица које учествују у пројекту „Јужни ток” да је закон о трећем енергетском пакету већ усвојен и да би од 1. марта 2011. године и званично требало да почне да се примењује, па да овакве најаве Европске комисије не би коментарисао.

– Ако кажу да смо изградили гасовод, а потом инсистирају да две трећине тог капацитета уступимо неком трећем, то можда може бити добро за европског потрошача, али не и за Русију – потврдио је Липатов. 

Он разуме позицију Европске уније која тежи либерализацији тржишта, али са друге стране и Русија инсистира на гаранцијама да ће руски гас који гасоводом „Јужни ток” буде пролазио наћи крајњег купца и бити продат. Капацитети гасовода су лимитирани, што практично значи да места за потенцијалне треће играче у транспорту гаса „Јужним током” нема.

Упитан шта ће бити уколико се Турска, испод чијих територијалних вода треба да прође део гасовода „Јужни ток”, одрекне овог пројекта у корист „Набука”, за чију се градњу залажу Сједињене Америчке Државе, Липатов не верује да ће Турска то урадити, додајући да не види конкуренцију између „Набука” и „Јужног тока”. То је објаснио пре свега капацитетима ова два гасовода, истичући да ће „Јужним током” протицати око 63 милијарди кубика гаса, док је за „Набуко” тај капацитет упола мањи. Он је истакао да се 2013. године очекују први конкретни радови на изградњи првог цевовода за гасовод „Јужни ток”.

На констатацију да је градња „Северног тока”, који треба гасом да снабдева Немачку, Данску, Енглеску, Холандију, ишла брже од „Јужног тока”, Липатов је то негирао напомињући да је било доста компликација и приликом градње овог гасовода. На питање како да се у оквиру пројекта „Јужни ток” избегне потенцијални ризик од гасне кризе каква је Европу задесила због већ познатих проблема на релацији Русија–Украјина, проузрокованих политичким околностима, Липатов је рекао да Европску унију види као једну велику државу, а чланство у овој интеграцији подразумева потчињавање правилима Брисела, односно уколико неко прави проблеме то је онда ствар Брисела.

Он је указао на чињеницу да ће потражња за гасом 2020. бити толика да ни под претпоставком да сва три гасовода („Јужни ток”, „Северни ток” и „Набуко”) буду изграђена не би могле да се подмире све потребе.

Јуриј Сафраник, председник Одбора за енергетску стратегију при руској трговачкој комори, тврди да од сваког кубног метра гаса више користи има крајњи потрошач него произвођач, што значи што више гасовода више профита за потрошаче.

А Леонид Чугунов, шеф одељења за пројекте „Гаспром Експорта”, изјавио је да се сада очекује да српска страна студију изводљивости за трасу Јужни ток преко Србије достави до краја новембра.

Ј. Петровић