Студија изводљивости магистралног гасовода „Јужни ток” у делу преко Србије завршена је и достављена „Гаспрому”. Будући да је договорено да улазак гасовода из Бугарске у Србију буде код Зајечара, студија је предвидела и неколико варијанти уласка и изласка гасовода на територији Србије.

Приликом разраде студије утврђене су две могуће тачке изласка – прва у рејону Хоргоша, а друга код Бачког Брега, потврдио је јуче за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа „Србијагас”.
Прелиминарна анализа показује да ће дужина трасе у нашој земљи бити око 470 километара, као и да ће се коначна дужина знати по завршетку генералног и идејног пројекта који ће до најситнијих детаља уредити саму трасу.
У студији изводљивости српског дела пројекта који је радио „Србијагас” и више „Гаспромових” добављача (који су и пројектанти читавог магистралног гасовода „Јужни ток”), предвиђено је одвајање за Републику Српску код Ченте, појашњава први човек „Србијагаса”.

Упитан колико би могла да кошта изградња српског дела пројекта, Бајатовић каже између милијарду и 1,5 милијарди евра, у зависности од броја компресорских станица и коначног изгледа трасе.

Капацитет магистралног гасовода „Јужни ток” (којим би гас требало да се допрема из Новорусијска у Русији испод Црног мора до Европе, и то тако што би се после уласка у Бугарску плаво гориво усмеравало преко Грчке за Италију и преко Србије, Хрватске и Мађарске за Аустрију) имаће капацитет кроз Србију 36 до 41 милијарду метара кубних гаса годишње.

У „Србијагасу” у овом часу, како кажу, не очекују да ће предлог српске стране, односно студија изводљивости бити враћена на дораду.

На питање како коментарише притисак Европске комисије на „Гаспром” о учешћу треће стране у целом пројекту, чему се Русија противи и тражи додатно објашњење шта стоји иза оваквих захтева ЕК, у „Србијагасу” кажу да ће се то питање решавати на политичком нивоу између Русије и Европске уније.

У првом кварталу наредне године знаће се цена пројекта „Јужни ток”, када би требало да буде позната комплетна студија изводљивости за све земље преко којих ће гасовод проћи.

Иако је било готово извесно да ће „Јужни ток” заобићи Румунију, у саопштењу, након посете делегације „Гаспрома” Румунији и састанка са замеником генералног директора „Трансгаса” наводи се да су „стране потврдиле сврсисходност даље разраде питања изградње гасовода кроз Румунију”.
„Гаспром” је озбиљно почео да проучава могућност проласка гасовода „Јужни ток” кроз Румунију због оклевања Бугарске и потписао меморандум о намерама о припреми студије изводљивости.
Руска компанија је, потом, потписала са Бугарским енергетским холдингом споразум о стварању заједничког предузећа за изградњу „Јужног тока”, због чега су се појавила нагађања у медијима да ће Румунија остати ван тог пројекта. Румунија је већ укључена у конкурентски пројекат гасовода „Набуко”.

Ј. Петровић