Гасовод Јужни ток улазиће у Србију код Зајечара, главно чвориште ће бити код Београда, а од Батајнице ће се један крак одвајати за Републику Српску. Цеви ће из Србије излазити код Суботице. Други крак гасовода водиће од Параћина ка југу Србије, рекао је јуче на конференцији за новинаре Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

Изградња гасовода кроз Србију обављаће се пројектним финансирањем и кредитним задужењем заједничког предузећа „Србијагаса” и „Гаспрома”, који планирају да оснују заједничку банку која би умногоме олакшала финансирање заједничких послова у Србији, рекао је Бајатовић, не желећи да износи детаље о плановима за оснивање те банке.

Изградња гасовода Јужни ток кроз Србију коштаће најмање 700 милиона евра, рекао је Бајатовић и додао да, иако ће седиште заједничке српско-руске фирме бити у Швајцарској, ниједна важна одлука неће моћи да се донесе без сагласности српске стране.

Бајатовић је истакао да ће, проласком Јужног тока кроз Србију, наша земља бити у знатно бољој геополитичкој ситуацији, што ће јој, уз већу производњу струје, омогућити да буде регионално чвориште за дистрибуцију гаса и електричне енергије.

Градњом Јужног тока биће адекватно снабдевени гасом највећи српски градови: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, а тиме се отвара и могућност за изградњу гасних електрана когенеративног типа капацитета од око 450 мегавата.

Према Бајатовићевим речима, рок за коначну инвестициону одлуку о градњи гасовода кроз Србију је 24 месеца од дана потписивања уговора, док је рок за комплетну изградњу 31. децембар 2015. године.

На енергетском самиту, који ће почетком јуна бити одржан у Санкт Петербургу, „Србијагас” ће с представницима „Гаспрома” разговарати о складиштењу комерцијалних количина гаса у Банатском Двору, а овај сусрет ће се искористити и за разговор о изградњи још једног складишта у Србији већег капацитета од „Банатског Двора”, о чему Бајатовић није хтео више да каже.

У Санкт Петербургу ће бити речи и о евентуалном враћању већинског учешћа које је „Србијагас” имао у „Југоросгасу” који је на волшебан начин припао руској страни.

Бајатовић је рекао да ће сви тендери за „Банатски Двор” бити завршени у току ове недеље и да ће то складиште капацитета око 300 милиона метара кубних бити спремно од новембра, односно од следеће грејне сезоне, напомињући и да ће кључни гасовод Госпођинци–Банатски Двор бити завршен до зиме.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

Могуће појефтињење гаса

Да ли ће и за колико гас појефтинити знаће се до 1. јула, до када би Душан Бајатовић требало да разговара с представницима владе. Он каже да је било договорено да неће бити појефтињења гаса, али да ипак мора да се нађе неки компромис како би се ускладиле потребе „Србијагаса”, његових дуговања и интереса потрошача.

-----------------------------------------------------------

Конузин: Гасовод у интересу свих држава кроз које пролази

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин изјавио је јуче да је пројекат гасовода Јужни ток у интересу Русије, али и свих земаља кроз које ће гасовод пролазити и додао да се ради на студији о изводљивости за изградњу гасовода.

Он је истакао да је предвиђено да пројекат буде завршен 2015. године.

„Задовољан сам због потписивања споразума и од самог почетка пројекта Јужни ток ми смо били потпуно посвећени томе и апсолутно сам сигуран да ће све обавезе које је Русија преузела бити испуњене”, рекао је амбасадор Конузин у паузи међународног скупа „Србија и ЕУ”.

Б. Ч.

-----------------------------------------------------------

Биће завршен пре „Набука”

Москва – Руски министар за енергетику Сергеј Шматко изјавио је јуче да ће пројект гасовода Јужни ток бити завршен пре него алтернативни гасовод „Набуко”.

Шматко је рекао да је реализација пројекта „Набуко” још под знаком питања, за разлику од Јужног тока, у чијој градњи осим Русије треба да учествују Бугарска, Србија, Грчка и Италија. „Кључни документи за изградњу Јужног тока су потписани и у најскорије време ће се приступити реализацији тог пројекта”, казао је Шматко.

Он је додао да око „Набука” има још доста нејасноћа, укључујући и проблем недовољне количине природног гаса за транспорт тим гасоводом, као и питање цене те сировине за крајње потрошаче.

Москва се нада, како је у интервјуу листу „Независима газета” изјавио стални представник Русије у Европској унији Владимир Чижов, да ће 27-члани блок држава дати приоритетни статус енергетском пројекту Јужни ток.

Чижов је указао на намеру Москве да најновије предлоге у области енергије размотри на предстојећем самиту Русија – ЕУ у Хабаровску, изразивши истовремено очекивање да ће Унија придати Јужном току врхунски значај, као што је то већ учинила са гасоводом Северни ток.

Такав статус гасовода Јужни ток подразумева, према речима Чижова, усвајање одговарајућих докумената у институцијама ЕУ.

Гасовод Јужни ток би крајем 2015. године требало да обезбеди транспорт око 64 милијарде кубних метара природног гаса цевоводом по дну Црног мора до Бугарске, а затим у два одвојена дела даље према Србији, Грчкој и Италији.

Званичници руског „Гаспрома” тврде да ће изградња Јужног тока коштати око 8,7 милијарди долара, док „Независима газета” наводи, позивајући се на мишљење стручњака, да ће градња тог гасовода коштати троструко више.

Међународни гасовод „Набуко”, дужине од 3,3 хиљаде километара, требало би да се изгради на простору од средње Азије и био би, према првобитној замисли, првенствено намењен тржишту Немачке и Аустрије, са годишњим капацитетом од 26 до 32 милијарде кубика гаса.

Почетна цена изградње „Набука”, који би у потпуности требало да заобиђе територију Русије, износи 7,9 милијарди евра (око 10,5 милијарди долара). Неке западне земље, а пре свега САД, инсистирају на изградњи тог гасовода, „с циљем диверзификације енергетских извора” и смањења зависности ЕУ од руског гаса.

Танјуг