До регистрације заједничке српско-руске фирме „Србијагаса” и „Гаспрома” за градњу гасовода „Јужни ток” преко територије Србије требало би да дође у дугој половини наредне недеље.

То је јуче за „Политику” потврдио Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”. После тога ће, додао је он, формално почети оснивање заједничког предузећа, а уговор о оснивању је заправо документ којим се потврђује да ће седиште нове српско-руске фирме бити у Швајцарској. Ново мешовито предузеће почеће потом и израду студије изводљивости о исплативости целог овог посла.

Комплетна студија, која би требало да буде завршена до средине следеће године за све земље преко којих ће гасовод проћи, показаће исплативост овог пројекта, прецизирати трасу и капацитет гасовода. Како ствари сада стоје, „Јужни ток” ће у Србију ући код Зајечара, а главно чвориште требало би да буде код београдског насеља Батајница.

Упитан шта је разлог што у овонедељним разговорима није дошло до усаглашавања уговора о заједничком предузећу „Србијагаса”, „Гаспромекспорта” и немачке ћерке фирме „Гаспрома” за подземно складиште гаса „Банатски Двор”, Бајатовић је потврдио да је једини разлог нејасноћа око имовинских права у будућем заједничком предузећу које треба да регулише српско законодавство.

– Неопходно је да се статус имовине коју „Србијагас” уноси у заједничку компанију усклади са новим Законом о планирању и изградњи. „Србијагас” не може да дефинише статус имовине коју уноси у заједничку компанију, пошто на делу имовине складишта има власништво, на делу постоји право коришћења, а за неке парцеле је статус потпуно нејасан.

Када је реч о јавним предузећима и установама, нови пропис поништиће важећи из 1995. године према коме је држава власник имовине коју користе. Предузећа ће стећи право својине на одређеним добрима, а њихов оснивач ће заузврат имати право на удео, акције или оснивачка права.

Нови закон, који ће решити и проблем имовинско-правних доноса и када је у питању складиште гаса „Банатски Двор”, омогућиће корпоративизацију, приватизацију и иницијалне јавне понуде јавних предузећа, као и стварање основе за успостављање приватног и јавног партнерства у тим предузећима.

Према Бајатовићевим речима, уговор је дефинисан, а питања око статуса имовине требало би да се реше до краја наредне седмице, када би уговор могао да буде потписан.

Пре потписивања уговора о заједничком предузећу за градњу складишта „Банатски Двор” неопходно је да тај документ одобри Влада Србије, али и надлежни одбори.

Бајатовић би, како је потврдио, 6. и 7. августа у Бечу требало да се сусретне и са представницима ЕОН-а ради набавке додатних 200 милиона кубика гаса Србији за случај нове гасне кризе.

Јасна Петровић