Događanja iz januara 2009. godine, koja se mogu nazvati tranzitnom krizom, pokazala su da je energetska sigurnost prioritet za Srbiju i druge evropske zemlje. Suočivši se sa neopravdanim potezima ukrajinske strane, pokušali smo da taj problem našim partnerima ublažimo. Povećali smo isporuke gasa preko drugih gasovoda, pre svega kroz Belorusiju i Tursku i kupovali smo gas na tržištu trenutnih isporuka. Iskustvo koje smo stekli na ovaj način potvrdilo je potrebu za postojanjem „Severnog toka” i „Južnog toka”, koji će garantovati nesmetane isporuke u slučaju tranzitnih problema, rekao je u razgovoru za naš list Sergej Jemeljanov, prvi zamenik generalnog direktora „Gasprom eksporta”, odgovarajući na pitanje kako se „Gasprom” sprema za novu grejnu sezonu.

Tokom sastanaka u Sočiju i Sankt Peterburgu, najavljeno je da će se „Gasprom” uključiti kao solidarni partner, kako bi pomogao zemljama koje direktno zavise od ruskog gasa u slučaju nove krize sa gasom. Kako ćete tačno to ostvariti?

U proleće 2009. godine Rusija je apelovala na evropske zemlje i partnere da predlože rešenja za zajedničko finansiranje ukrajinske kompanije „Naftogas”. Imajući u vidu da Ukrajina gotovo poseduje monopol nad tranzitom prirodnog gasa iz Rusije u Evropu, kao i njegove finansijske probleme, smatramo da se te činjenice ne mogu posmatrati isključivo kao unutrašnji problem „Naftogasa” i Ukrajine, kao njegovog deoničara. Zato tražimo najbolja i najefikasnija rešenja.„Gasprom” je, sa svoje strane, ispoljio dobru volju da se predupredi još jedna kriza. U aprilu 2009. godine, složili smo se da unapred platimo tranzit gasa preko teritorije Ukrajine do kraja godine i doneli odluku da „Naftogasu” ne naplaćujemo penale za kršenje ugovorenih uslova o minimalnim količinama gasa koje povlači.

Da li će Srbija moći da računa na jeftiniji gas, poput Turske, koja je tražila takav ustupak od „Gasproma”?

Kao i većina evropskih partnera, Srbija prima gas na osnovu dugoročnih ugovora koji ostaju najefikasnije sredstvo evropskog tržišta gasa. Za razliku od tržišta nafte, tržište gasa nije globalno. „Gasprom” grupa ne određuje cenu proizvoljno, već se cena gasa preračunava automatski prema formuli koja je sastavni deo ugovora i koja odražava promene cena alternativnih goriva, odnosno različitih naftinih derivata. Pregovaranje o formuli za određivanje cene je dug proces koji nekada može trajati godinama. Proces zahteva da interesi i prodavca i kupca budu zaštićeni. Naravno, ne možemo smanjiti ili podići cenu gasa po sopstvenom nahođenju i to se odnosi i na Srbiju i na druge zemlje.

Postoji li mogućnost da u budućnosti Srbija kupuje gas direktno od „Gasprom eksporta”, a ne od „Jugorosgasa”, čije visoke marže još više uvećavaju krajnju cenu gasa?

Mora se izbeći konfuzija po ovom pitanju. „Jugorosgas” je osnovan na osnovu sporazuma dve vlade,potpisanog 1996. godine. Glavni cilj nije ostvarivanje dobiti od kupovine i prodaje ruskog gasa, već razvijanje sistema prenosa gasa u južnoj Srbiji, kao i obezbeđenje isporuka gasa za ovaj deo države, uključujući grad Niš. Radi finansiranja tih radova, kompanija prodaje jedan deo ruskog prirodnog gasa namenjenog Srbiji krajnjim korisnicima. Celokupna dobit kompanije je trošena za ostvarenje ovih ciljeva, na korist Srbije i njenog naroda. Treba da imate u vidu i da navedeni model ne predstavlja izuzetak za Srbiju, već je ustaljen postupak koji se primenjuje i u drugim zemljama, kao što je Nemačka, na primer.

Očekuje se skorašnjepotpisivanje ugovora oosnivanjuzajedničkog preduzeća za izgradnju „Južnog toka”. Koji su sledeći koraci i koliko je izvesno da će studija izvodljivosti, bez koje nema projekta, potvrditi isplativost celogpoduhvata?

Osnovni sporazum o saradnji u ovoj oblasti su u Sočiju 15. maja potpisaliAleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma”, i Dušan Bajatović, generalnidirektor „Srbijagasa”. Do sada to je jedini dokument. Sledeći je korak osnivanje zajedničkog preduzeća,koje će biti odgovorno za razvoj, gradnju i, u budućnosti, rad dela „Južnog toka” kroz Srbiju. Struktura deonica u tom zajedničkom preduzeću treba da bude u odnosu 51 „Gasprom” prema 49 odsto„Srbijagas”. Do sada je sve išlo po planu i ne vidim razlog za sumnju u uspeh izvršenja projekta. Očekuje se da će isporuka gasa kroz gasovod početi krajem 2015. godine, barem u probnoj fazi.

Isplativost projekta do sada nije bila osporavana. Projekat je od samog početka bio komercijalne prirode, ekonomski ostvariv, podržan stalnom dobrom tražnjom i pouzdanim izvorom resursa. Nije slučajno doneta odluka da pripremimo studiju izvodljivosti za udvostručenje kapaciteta gasovoda.

Očekuje se da će studija izvodljivosti za ceopravac „Južnog toka” biti završena do sredine sledeće godine. Koliko će projekat koštati,prema prvim procenama?

Nažalost, trenutno, još nije moguće odgovoriti na sva pitanja. Sve će biti jasnije i imaćemo odgovore čim bude spremna studija izvodljivosti za ceo projekat. U međuvremenu možemo da dajemo samo opšte parametre. Planirani kapacitet „Južnog toka” je 63 milijarde kubnih metara godišnje. Njegov podvodni deo bićedugačak 900 kilometara spajajući obale Rusije i Bugarske.

Otroškovima izgradnje jejoš prerano za procene. Kao prvo i najvažnije, to je zato što konačni pravac gasovoda još nije odobren. Ova odluka će drastično uticati na troškove. Pored toga, globalna ekonomska kriza i kolebljive cene onemogućavaju davanje tačnog iznosa ulaganja u projekat kada uđe u fazu primene. Ono što znamo, međutim, jesteda će kriza smanjiti troškove projekta, a cene opreme, metala, naročito cevi, biće nešto manje nego pre samo godinu dana.

Zašto je, po vašem mišljenju, i dalje prisutan veliki broj skeptika koji ne veruju da će se graditi „Južni tok” i koji tvrde da je vaš prioritet „Severni tok”?

Takav skepticizam je neosnovan. I „Severni tok” i „Južni tok” sastavni su delovi novearhitektureevropske energetske sigurnosti. To su projekti vrhunskog prioriteta za Rusiju i evropske potrošače. Svaki projekat ima različite ciljne grupe: „Severni tok” je,pre svega,usmeren na Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku. Dotle„Južni tok” pokriva zemlje Južne i Centralne Evrope. U slučaju da se ne dovedu dodatne količine gasa iz južnog pravca, Srbija i zemlje poput Bugarske i Mađarske ostaćepotpuno zavisne od jednog koridora za tranzit gasa koji ide preko Ukrajine. Zbog toga su naši evropski partneri zahtevali povećanje kapaciteta na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Zato nemapovlačenja„Gasproma” iz ovog projekta. Uvereni smo da će projekat „Južni tok”” biti ostvaren u datom roku.

Predsednik vlade Vladimir Putin dogovorio sesa Ankarom da „Južni tok” prođe kroz turske teritorijalne vode. Koliki je značaj ovoga projekta, imajući u vidu da su se posle potpisivanja „Nabuko” sporazuma mogle čuti spekulacije da je to bio još jedan udar ruskoj strani i „Južnom toku”?

U Ankari je potpisano nekoliko energetskih sporazuma. Jedan od dokumenata definiše mogućnost da podvodni deo „Južnog toka” bude položen kroz ekonomsku zonu Turske. To nam daje mogućnost ispitivanja i ekoloških istraživanja dna Crnog mora, što je potrebno radi konačnog određivanja linije gasovoda. Potpisivanje ugovora samim tim može se smatrati probojem u obezbeđivanju evropske energetske sigurnosti.

Kada su u pitanju „Južni tok” i „Nabuko”, ne smatramo ih suprotstavljenim projektima. Važno je imati u vidu da je „Južni tok” zasnovan na zdravoj ekonomskoj računici, finansijskim mogućnostima i na čvrstoj bazi izvora, što „Nabuko” nema.

Sva pouzdana predviđanja, uključujući studije Međunarodne energetske agencije, najavljuju da će neizostavno doći do povećanja evropske tražnje za energentima, čak i uprkos napretku u pronalaženju alternativnih energetskih izvora. Do 2020. godine očekuje se da će dodatna tražnja dostići oko sto milijardi kubnih metara godišnje samo za gasne mreže u istočnom pravcu. Naši projekti – „Severni tok”, koji će se pružati od Rusije prema Nemačkoj preko dna Baltičkog mora i „Južni tok” – pokrićeveći deo te dodatne tražnje. Tu se nesumnjivo javlja potreba za novim pravcima za isporuku energije evropskim kupcima, zarad pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke.

Jasna Petrović

-----------------------------------------------------------

Poboljšan projekat „Banatskog dvora”

Kada možemo očekivati punjenje skladišta u Banatskom Dvoru? Da li su utvrđivanje vlasničkih odnosa srpske strane i osnivanje zajedničke rusko-srpske kompanije preduslovi za to?

Uz podršku ruskih stručnjaka za gradnju podzemnih gasnih skladišta (UGS), „Srbijagas” i „Gasprom eksport” poboljšali su projekat tog skladišta kako bi bio u skladu sa najnovijim evropskim propisima. Projekat će se sprovoditi u dve faze. Prvom se predviđa postepeno utiskivanje gasa kako bi se dostigla količina od 450 miliona, a kasnije od 0,8 do milijardu kubnih metara.

Na osnovu decembarskih pregovora, „Gasprom” grupa će garantovati isporuke traženih količina „jastučnog” gasa, to jest gasa koji se koristi za upumpavanje u podzemno skladište kako bi se održao odgovarajući radni pritisak. Na sličan način obezbedićemo i glavni deo pravog ulaganja potrebnog za dovršetak gradnje podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru.