Догађања из јануара 2009. године, која се могу назвати транзитном кризом, показала су да је енергетска сигурност приоритет за Србију и друге европске земље. Суочивши се са неоправданим потезима украјинске стране, покушали смо да тај проблем нашим партнерима ублажимо. Повећали смо испоруке гаса преко других гасовода, пре свега кроз Белорусију и Турску и куповали смо гас на тржишту тренутних испорука. Искуство које смо стекли на овај начин потврдило је потребу за постојањем „Северног тока” и „Јужног тока”, који ће гарантовати несметане испоруке у случају транзитних проблема, рекао је у разговору за наш лист Сергеј Јемељанов, први заменик генералног директора „Гаспром експорта”, одговарајући на питање како се „Гаспром” спрема за нову грејну сезону.

Током састанака у Сочију и Санкт Петербургу, најављено је да ће се „Гаспром” укључити као солидарни партнер, како би помогао земљама које директно зависе од руског гаса у случају нове кризе са гасом. Како ћете тачно то остварити?

У пролеће 2009. године Русија је апеловала на европске земље и партнере да предложе решења за заједничко финансирање украјинске компаније „Нафтогас”. Имајући у виду да Украјина готово поседује монопол над транзитом природног гаса из Русије у Европу, као и његове финансијске проблеме, сматрамо да се те чињенице не могу посматрати искључиво као унутрашњи проблем „Нафтогаса” и Украјине, као његовог деоничара. Зато тражимо најбоља и најефикаснија решења.„Гаспром” је, са своје стране, испољио добру вољу да се предупреди још једна криза. У априлу 2009. године, сложили смо се да унапред платимо транзит гаса преко територије Украјине до краја године и донели одлуку да „Нафтогасу” не наплаћујемо пенале за кршење уговорених услова о минималним количинама гаса које повлачи.

Да ли ће Србија моћи да рачуна на јефтинији гас, попут Турске, која је тражила такав уступак од „Гаспрома”?

Као и већина европских партнера, Србија прима гас на основу дугорочних уговора који остају најефикасније средство европског тржишта гаса. За разлику од тржишта нафте, тржиште гаса није глобално. „Гаспром” група не одређује цену произвољно, већ се цена гаса прерачунава аутоматски према формули која је саставни део уговора и која одражава промене цена алтернативних горива, односно различитих нафтиних деривата. Преговарање о формули за одређивање цене је дуг процес који некада може трајати годинама. Процес захтева да интереси и продавца и купца буду заштићени. Наравно, не можемо смањити или подићи цену гаса по сопственом нахођењу и то се односи и на Србију и на друге земље.

Постоји ли могућност да у будућности Србија купује гас директно од „Гаспром експорта”, а не од „Југоросгаса”, чије високе марже још више увећавају крајњу цену гаса?

Мора се избећи конфузија по овом питању. „Југоросгас” је основан на основу споразума две владе,потписаног 1996. године. Главни циљ није остваривање добити од куповине и продаје руског гаса, већ развијање система преноса гаса у јужној Србији, као и обезбеђење испорука гаса за овај део државе, укључујући град Ниш. Ради финансирања тих радова, компанија продаје један део руског природног гаса намењеног Србији крајњим корисницима. Целокупна добит компаније је трошена за остварење ових циљева, на корист Србије и њеног народа. Треба да имате у виду и да наведени модел не представља изузетак за Србију, већ је устаљен поступак који се примењује и у другим земљама, као што је Немачка, на пример.

Очекује се скорашњепотписивање уговора ооснивањузаједничког предузећа за изградњу „Јужног тока”. Који су следећи кораци и колико је извесно да ће студија изводљивости, без које нема пројекта, потврдити исплативост целогподухвата?

Основни споразум о сарадњи у овој области су у Сочију 15. маја потписалиАлексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома”, и Душан Бајатовић, генералнидиректор „Србијагаса”. До сада то је једини документ. Следећи је корак оснивање заједничког предузећа,које ће бити одговорно за развој, градњу и, у будућности, рад дела „Јужног тока” кроз Србију. Структура деоница у том заједничком предузећу треба да буде у односу 51 „Гаспром” према 49 одсто„Србијагас”. До сада је све ишло по плану и не видим разлог за сумњу у успех извршења пројекта. Очекује се да ће испорука гаса кроз гасовод почети крајем 2015. године, барем у пробној фази.

Исплативост пројекта до сада није била оспоравана. Пројекат је од самог почетка био комерцијалне природе, економски остварив, подржан сталном добром тражњом и поузданим извором ресурса. Није случајно донета одлука да припремимо студију изводљивости за удвостручење капацитета гасовода.

Очекује се да ће студија изводљивости за цеоправац „Јужног тока” бити завршена до средине следеће године. Колико ће пројекат коштати,према првим проценама?

Нажалост, тренутно, још није могуће одговорити на сва питања. Све ће бити јасније и имаћемо одговоре чим буде спремна студија изводљивости за цео пројекат. У међувремену можемо да дајемо само опште параметре. Планирани капацитет „Јужног тока” је 63 милијарде кубних метара годишње. Његов подводни део бићедугачак 900 километара спајајући обале Русије и Бугарске.

Отрошковима изградње јејош прерано за процене. Као прво и најважније, то је зато што коначни правац гасовода још није одобрен. Ова одлука ће драстично утицати на трошкове. Поред тога, глобална економска криза и колебљиве цене онемогућавају давање тачног износа улагања у пројекат када уђе у фазу примене. Оно што знамо, међутим, јестеда ће криза смањити трошкове пројекта, а цене опреме, метала, нарочито цеви, биће нешто мање него пре само годину дана.

Зашто је, по вашем мишљењу, и даље присутан велики број скептика који не верују да ће се градити „Јужни ток” и који тврде да је ваш приоритет „Северни ток”?

Такав скептицизам је неоснован. И „Северни ток” и „Јужни ток” саставни су делови новеархитектуреевропске енергетске сигурности. То су пројекти врхунског приоритета за Русију и европске потрошаче. Сваки пројекат има различите циљне групе: „Северни ток” је,пре свега,усмерен на Немачку, Велику Британију и Француску. Дотле„Јужни ток” покрива земље Јужне и Централне Европе. У случају да се не доведу додатне количине гаса из јужног правца, Србија и земље попут Бугарске и Мађарске остаћепотпуно зависне од једног коридора за транзит гаса који иде преко Украјине. Због тога су наши европски партнери захтевали повећање капацитета на 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Зато немаповлачења„Гаспрома” из овог пројекта. Уверени смо да ће пројекат „Јужни ток”” бити остварен у датом року.

Председник владе Владимир Путин договорио сеса Анкаром да „Јужни ток” прође кроз турске територијалне воде. Колики је значај овога пројекта, имајући у виду да су се после потписивања „Набуко” споразума могле чути спекулације да је то био још један удар руској страни и „Јужном току”?

У Анкари је потписано неколико енергетских споразума. Један од докумената дефинише могућност да подводни део „Јужног тока” буде положен кроз економску зону Турске. То нам даје могућност испитивања и еколошких истраживања дна Црног мора, што је потребно ради коначног одређивања линије гасовода. Потписивање уговора самим тим може се сматрати пробојем у обезбеђивању европске енергетске сигурности.

Када су у питању „Јужни ток” и „Набуко”, не сматрамо их супротстављеним пројектима. Важно је имати у виду да је „Јужни ток” заснован на здравој економској рачуници, финансијским могућностима и на чврстој бази извора, што „Набуко” нема.

Сва поуздана предвиђања, укључујући студије Међународне енергетске агенције, најављују да ће неизоставно доћи до повећања европске тражње за енергентима, чак и упркос напретку у проналажењу алтернативних енергетских извора. До 2020. године очекује се да ће додатна тражња достићи око сто милијарди кубних метара годишње само за гасне мреже у источном правцу. Наши пројекти – „Северни ток”, који ће се пружати од Русије према Немачкој преко дна Балтичког мора и „Јужни ток” – покрићевећи део те додатне тражње. Ту се несумњиво јавља потреба за новим правцима за испоруку енергије европским купцима, зарад поузданости и флексибилности испоруке.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Побољшан пројекат „Банатског двора”

Када можемо очекивати пуњење складишта у Банатском Двору? Да ли су утврђивање власничких односа српске стране и оснивање заједничке руско-српске компаније предуслови за то?

Уз подршку руских стручњака за градњу подземних гасних складишта (УГС), „Србијагас” и „Гаспром експорт” побољшали су пројекат тог складишта како би био у складу са најновијим европским прописима. Пројекат ће се спроводити у две фазе. Првом се предвиђа постепено утискивање гаса како би се достигла количина од 450 милиона, а касније од 0,8 до милијарду кубних метара.

На основу децембарских преговора, „Гаспром” група ће гарантовати испоруке тражених количина „јастучног” гаса, то јест гаса који се користи за упумпавање у подземно складиште како би се одржао одговарајући радни притисак. На сличан начин обезбедићемо и главни део правог улагања потребног за довршетак градње подземног складишта у Банатском Двору.