Очигледно је да ће ове године привреду Србије, чији је безмало сав извоз намењен тржишту Европе (чак 96,55 одсто), захватити озбиљна рецесија – по угледу на своје много старије колеге економисте, нимало оптимистично закључују на крају свог истраживања о утицају светске економске кризе на домаћу привреду студенти завршне године Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА).

Јер, по економском хороскопу, који су скројили академци Ана Вјетров, Урош Ђурић, Тамара Раденковић, Ива Цвјетићанин, Емилија Жутић, Олга Калашић и Стефан Драгутиновић, српској привреди се не пише добро. Смањење индустријске производње, затварање предузећа, смањење плата, повећање броја незапослених, највероватније ће забиберити живот свим играчима на српском тржишту, сматра ова група студената, чији су ментори професор др Михаило Црнобрња, доцент Искра Максимовић и магистар Александар Ковачевић.

– Један од начина за излазак из кризе јесте креирање услова за значајније привлачење страних директних инвестиција. Србији су потребне структуралне реформе на свим нивоима, како би се повећала конкурентност привреде која је, по последњим истраживањима Светске банке, на веома ниском нивоу. Једна од реформи односила би се на образовни систем, чиме би се унеле новине које би омогућиле стварање компаративних предности на тржишту знања у Србији – предлажу будући експерти, јер управо је незнање био један од изазивача глобалне кризе.

На једној страни налазили су се похлепни продавци са лошим инвестиционим плановима, које су ипак одлучили да продају, јер су се на другој страни налазили необразовани финансијери који су свесно улазили у такве инвестиционе планове, процењују млади истраживачи. Помало у шали објашњавају да је глобалној кризи у великој мери кумовало то што су се учесници на тржишту понашали као Мајкл Даглас у улози тајкуна у чувеном филму „Волстрит” и руководили се девизом „Похлепа је добра”.

– Ситуацију у којој се наша земља нашла додатно компликује структура извоза у којој доминирају примарни производи са малим учешћем индустријске обраде, а за којима је тражња на светском тржишту већ на почетку кризе опала – процењују.

„Због дугогодишњег вођења експанзивне фискалне политике, учешће јавне потрошње у буџету значајно је повећано, трговински дефицит бележио је раст и са очекиваним смањењем прилива страних директних инвестиција, макроекономска стабилност земље може бити доведена у питање”, стручним речником написали су студенти овог факултета. А преведено на језик њихових вршњака, то значи да је држава трошила много више него што је зарађивала, увоз био већи од извоза, па зато страни улагачи оклевају да свој новац уложе овде, па је стабилност привреде пољуљана.

На више од 80 страна, ови млади интелектуалци скенирали су узроке и последице промаје која је прошле године почела да дува са Волстрита, а, према њиховој процени, криза није настала случајно. Неодговорно понашање државних институција САД за контролу финансијског тржишта и нестручност у раду рејтинг агенција кумовали су развоју глобалне финансијске невоље. Међутим, за разлику од нобеловца Џозефа Штиглица, који сматра да ова криза наговештава крај капитализма, српски студенти се не усуђују да дају такву процену. Доћи ће до „просте корекције тржишта, односно промене погрешних очекивања узрокованих незнањем”, уверени су млади економисти.

Иначе, своје истраживање о кризи студенти су почели на најосетљивијем делу финансијског тржишта – берзи. То само упућује на чињеницу да су сагледавајући ефекте финансијске буре, академци ишли редом, јер је Београдска берза била једна од првих жртава кризе. Повлачење страних инвеститора, било је главни узрок што се BELEX15, званични индекс Београдске берзе, стрмоглавио много више, него показатељи берзанског пословања у суседству.

Такође, један од првих индикатора који је указивао на све озбиљније размере кризе јесте раст банкарских камата.

– Последице преливања кризе са финансијског на реални сектор Србије, огледају се у недоступности финансијских средстава. Услед мањка капитала, његова цена ће поскупети, финансирање из кредита биће ограничено и услови за добијање кредита биће ригорознији – предвиђају.

Студенти су у свом раду јавно прозвали креаторе економске политике, истичући да постоји велики несклад и некомплементарност у вођењу монетарне и фискалне политике. Као прилог овој тврдњи наводе чињеницу да од 2000. године па до данас Министарство финансија води изразито експанзивну фискалну политику, док је Народна банка Србије принуђена да спроводи изразито рестриктивну монетарну политику, како би неутралисала инфлаторне притиске и обезбедила макроекономску стабилност земље.