Краљево – После нашег серијала о приватизацији и текста о случају „Магнохром” добили смо низ позива од читалаца, а и садашњег руководства ове фабрике који су нас ,,бомбардовали” новим и до сада ,,недовољно расветљеним” пословима у тој фабрици. Нажалост, већина таквих случајева је у сфери криминала, али ће остати без епилога пред правосудним органима, јер после четири године од одласка представника индијско-британске компаније ,,Глобал стил”, који су као власници од половине 2006. у наредних годину и по дана газдовали у ,,Магнохрому”, они су за наше правосуђе предалеко. За домаће актере исте приче, како је у тужилаштвима оцењено, није било ваљаног правног основа да би се покренула истрага.

Тако ће се, само уз сведочење Радослава Пантовића и Небојше Суше, тада од ,,наших” људи највиших руководилаца у ,,Магнохрому”, све завршити на само судски одређеном притвору и наредбе за расписивање потерница из Вишег суда у Краљеву према Џаганадану Гунтупалију, Дилипу Горвату и Дебаши Гангулију. Но, и ови Индуси нису најодговорнији нити су били на високим положајима у фабрици. Према причи садашњих руководилаца, пре свих Драгомира Мајсторовића, дојучерашњег заступника капитала и сада члана Управног одбора, најчешће одлуке потписивао је Џавид Паша, а оперативно их, уз ,,логистику” домаћих руководилаца, спроводио Равид Дарбари, али, упркос многим кривичним пријавама, ни против ове двојице индијских бизнисмена нема никаквог правосудног поступка.

Приликом нове посете ,,Магнохрому” и подацима који су нам тамо презентирани, лако се може закључити да покретање производње у овој фабрици ватросталног материјала и електротермичких производа, уистину, и није био циљ ,,Глобал стила”. Први потез нових власника био је ,,чишћење” хала и продаја отпадног гвожђа. Податак да у кругу и халама ове фабрике има 15.000 тона такве ,,робе” они добијају од домаћих руководилаца и 2007. године склапају уговор са београдском фирмом ,,Екотек” о продаји тог отпада. Ипак, само је око две хиљаде тона прикупљено и испоручено, али у ту количину спадају и делови тунелских пећи, две ротационе пећи, вагони, пресе, електропостројење и друга вредна опрема. Све то по цени отпада од 160 евра по тони иако су, рецимо, само две брикет пресе, својевремено, плаћене 2,7 милиона марака, а једна етажна пећ са пратећом опремом око милион и по немачких марака. Но, није то све приликом сврставања у отпад исечено, већ је пажљиво демонтирано и, нико не зна којим путевима, део тога је завршио у загребачкој фирми ,,Иминг” која је била у власништву Албанца Хисније Зогаја. Овај бизнисмен затим ту опрему сели у погон и рудник у место Голеш на КиМ, који је некада био у власништву ,,Магнохрома”. Догодило се да чак исти радници, који су ове машине и опрему демонтирали у ,,Магнохрому” и тамо, за високе дневнице, које им је Зогај исплаћивао, све монтирају. Међутим, упркос помпезној најави, и у албанској и хрватској штампи, о фабрици за хиљаду радника, погон ни до данас није покренут, али има незваничних понуда ,,да би се све опет, наравно према тржишним ценама за машине, могло наћи у ,,Магнохрому”.

Ни овог случаја, дакле, нема пред правосудним органима, али је код Привредног суда у Краљеву тужба ,,Глобал стила” за дуг од око три милиона евра. Тај новац је ова компанија, поред плаћања капитала од 1,2 милиона евра, унела у ,,Магнохром”. Паре су потрошене за редовно пословање, али у том периоду, док су били власници, главни представник Џавид Паша је одлучио да код Хипо Алпе Адрија банке подигне кредит од четири милиона евра. За половину ове суме гарантује се хипотеком, имовином ,,Магнохрома”: свим објектима у фабрици ФЕТП, главном управном зградом, објектом амбуланте, ресторана и електромонтажне радионице. Тај новац поменутој банци није враћен, а како је потрошен – не зна се, осим да је 1,7 милиона евра уплаћено разним ,,непостојећим” фирмама на ,,далеким дестинацијама и егзотичним острвима” – за материјал који ,,Магнохрому” тада, а ни касније није ни био потребан. Никада, дабоме, није ни испоручен.

Упркос свему ови ,,стратешки партнери” уживали су добродошлицу и разне привилегије у Србији. Приликом куповине ,,Магнохрома” Џавид Паша је дочекан баш као паша, држава је, рецимо, да би лакше пословали, ,,отпустила” дуг фабрике јавним предузећима од око 60 милиона динара. Џавид је после овде ретко свраћао, а чешће Равид Дарбари, који је живео у Београду, у стану од петсто квадрата, на два спрата. Половина је била стамбени, а половина пословни простор, па је ,,Магнохром” плаћао најам од 3.500 евра месечно и још трошкове лизинга за аутомобил.

Сада, после раскида овакве приватизације, ,,Магнохром” преживљава, ради минимумом капацитета чекајући новог стратешког партнера. Када ће до тога доћи не зна се, а и такво питање можда кошта, будући да се за сваку крупнију пословну одлуку мора тражити сагласност Агенције за приватизацију а то, та стручна услуга, као и за све фирме у статусу реструктурисања, стаје око 30 хиљада по једном захтеву...