Бољи живот житеља мачванског и колубарског округа, судећи по препорукама Просторног плана Србије зависиће од тога да ли су и једни и други спремни да сарађују и пређу преко вишедеценијског непријатељства које се огледа у изреци „шабачка чивија и ваљевска подвала”. Пошто су се у последњих десет година чивијаши боље снашли и избили у ред најперспективнијих градова, добронамерна препорука из стратешког документа је да лидер развоја западне Србије за собом повуче и свог 60 километара удаљеног суседа, Ваљево.

Има ли воље да се ова сугестија спроведе у пракси питали смо привреднике и локалну власт у ова два града.

И док Зоран Јаковљевић, градоначелник Ваљева, истиче како не постоје никакве препреке за сарадњу, његов колега Милош Милошевић градоначелник Шапца, то не пориче, али напомиње како су их живот и заједнички пројекти окренули према – Сремској Митровици. Са Ваљевцима их само повезује заједничка републичка администрација.

Нико од наших саговорника не жели да призна постојање анимозитета између мачванског и колубарског округа, али се житељи Ваљева из све снаге упињу да докажу како не заостају много за Шапчанима. Као аргументацију у помоћ обавезно позивају статистику, истичући како је у Ваљеву од 100.000 становника свега 8.000 незапослено, док је у Шапцу 13.500 од укупно 120.000 без радне књижице. Додају и да је просечна плата у Шапцу само 3.000 динара већа од ваљевских 27.000 динара.

Према нашој рачуници у Шабац је у последњих десет година неколико десетина компанија инвестирало најмање 63 милиона евра, углавном кроз приватизацију, док је у Ваљеву било четири велике гринфилд инвестиције у укупном износу од 40 милиона евра („Горење”, „Вали”, „Аустротерм” и „Интерекс”).

Петар Николић, потпредседник Привредне коморе Ваљева, признаје како према статистици Шабац није много напреднији, али у реалном животу јесте. Објашњење није лако дати, али наш саговорник мисли да одговор лежи у структури привреде.

У Шапцу доминира хемијска индустрија која има много већи потенцијал за развој, док у Ваљеву преовладава металски комплекс који је у великим проблемима.

– Кључ за развој је став локалних самоуправа према приватизацији. Шабачка власт је темељно припремала фирме за продају сматрајући да у то треба да се меша, за разлику од ваљевске која је била потпуно неутрална правдајући се да закон то није предвидео. Зато је у Ваљеву куповао ко је шта хтео и како је хтео, а у Шапцу су купци бирани, што се показало као добро. Док су Шапчани гризли, Ваљевци су се понашали као да се ништа не дешава – сумира Николић.

Немаран однос локалних власти у Ваљеву према приватизацијама и заостатак у развоју већина наших саговорника приписује честим сменама гарнитура на власти и политичкој нестабилности. Свака власт имала је своју визију развоја привреде. Ваљевски крах је, кажу у том граду, почео када су се приклонили струји Слободана Вуксановића у Демократској странци. Потом им је на чело управе дошла Нова Србија, сада је на власти широка коалиција предвођена ДС-ом, па опет свако вуче на своју страну.

Већина фирми у овом граду неуспешно је приватизована. Пропали су некадашњи гиганти попут „Србијанке”, генератора у пољопривредно-прехрамбеној производњи, „Градца” и „Крушика” који је као некадашњи највећи извозник у региону постао колатерална штета администрација јер је био у савезној надлежности, а тек по разлазу са Црном Гором је прешао у руке Србије. Ваљевци у војну наменску индустрију и даље полажу наду и очекују да ће најављене инвестиције гиганта дићи на ноге.

Да се Ваљево не развија, већ назадује сматра и Ненад Спасенић из Регионалне привредне коморе у овом граду.

– Потенцијал Ваљева је у прехрамбеном сектору, али се у њега уопште не улаже. Уместо да развој базирамо на прераду воћа и поврћа, бавимо се металским комплексом иако нигде у близини нема металске руде – каже Спасенић и додаје да су Дивчибаре још један од неискоришћени потенцијала. Али оне изискују велико улагање.

Ваљеву које је осамдесетих година имало 200 приватних металских радњи титулу повољног места за мали бизнис преузео је Шабац. И не само то. Та мала мачванска предузећа брзо су прерасла у привредне субјекте са великим обимом производње. Тако данас у Шапцу има произвођача намештаја, столарије, кућне хемије, меса.... У овом граду успешно послује „Зорка фарма”, „Зорка боје”, „Фармаком МБ”, „Галеб група”, „Алас холдинг”, „Бела лимови”...

– Само у припрему „Зорке” за продају смо уложили око милион евра. Трудили смо се да пре приватизације решимо имовинске односе и укњижимо предузећа како бисмо привукли озбиљне улагаче и што боље продамо фирме – каже Милошевић.

Ипак за стварање повољног пословног амбијента, најбитнија је, сматра, политичка стабилност јер овим градом десет година управља исти тим људи.

Подршка, коју имају бизнисмени у Шапцу, према оцени Мирослава Богићевића власника „Фармакома МБ”, основ је успеха мачванске привреде.

– У Шапцу је потпуно нормално да бизнисмен оде на ручак са председником општине, а да се то погрешно не схвати и не добије политичку конотацију. Заиста вансеријска политичка подршка и власти и опозиције је допринела да се развије изванредан амбијент за рад. Политичке партије не ометају привреднике, нико не прозива фирме и појединце – објашњава Богићевић и додаје да док тако не буде и у целој Србији не можемо се надати бољитку.

Нико не пориче да је темеље успешног пословања поставио заменик председника Демократске странке Душан Петровић, иначе први демократски председник општине Шабац. Ту чињеницу ће са завишћу новинарима пласирати поједини Ваљевци, као кључ шабачког успеха. Међутим има и оних који у томе не виде ништа лоше. Један од њих је и Радослав Ненадовић, директор у компанији „Вујић” из Ваљева.

– Дабогда да смо и ми имали једног Душана Петровића. То је за хвалу, а не за критиковање – каже овај Ваљевац, који не мисли да је Шабац много развијенији од града у коме живи.

У то је убеђен и Зоран Јаковљевић, градоначелник Ваљева. Поричући да су ова два града ривали са поносом истиче како Ваљево има мањи број незапослених од Шапца. Додаје и то да су у граду који води накнаде за коришћење грађевинског земљишта најниже у региону. Признаје пак да је поједине пореске олакшице, које побољшавају инвестициону климу, буквално преписао од свог шабачког колеге, са којим каже добро сарађује.

Али оно у чему чивијаши „подваљују” Ваљевцима су географске предности. Шабац је на 50 километара удаљен од Коридора 10. А река Сава га повезује са Београдом и отвара могућност јефтинијег транспорта робе.

– Планирамо да ојачамо капацитете луке. Имамо слободну царинску зону. Опремили смо индустријску зону од 600 хектара за подизање фабрика. По површини намењеној производњи може да нам парира једино Зрењанин – набраја предности градоначелник Шапца.

Шапчани са којима смо разговарали слажу се да чивијаши у развоју треба да помогну, а не да подвале Ваљевцима. Истичу да има много могућности за сарадњу, али када конкретно треба да их наброје, списак почиње и завршава се са пољопривредом. Тврде да анимозитета нема. Једино је важно да је Мачва недавно победила Будућност из Ваљева са три према један.

Маријана Авакумовић

Аница Николић