Финансијски директор једног великог извозног предузећа у Србији ових дана ће у банци подићи новац по курсу од 107 динара за евро без обзира на то што се средњи курс националне валуте врти око стотке. А рецепт за надмудривање курсне листе, како каже, јесте заштита од валутног ризика.

Пре шест месеци је динаре орочио у банци по нешто нижој камати од уобичајене, али се уговором истовремено заштитио од валутног ризика. Односно затражио је да на дан доспећа добије најмање 107 динара за један евро плус камату.

– Морам да признам да сам то научио од банака. Као што они, кад мени позајмљују новац могу са својим парама да раде шта хоће, тако и ја са својим новцем радим шта ми је воља – каже овај привредник који не жели да му се име спомиње у новинама.

Пре шест месеци могао је да бира: или ће динаре орочити у банци по знатно већој камати или да зарада буде мања, али да валутни ризик буде нула. Изабрао је ово друго.

А разлог зашто не жели да то именом и презименом каже је што врло често својим пословним партнерима, баш као што то чине банке, позајмљује новац. Ако је рок кратак, односно десет или петнаест дана, онда то чини и без надокнаде. Али уз један услов – да се у уговору нађе клаузула заштите од валутног ризика.

– Исто то раде банке, кад позајмљују евре клијентима, а исплаћују их у динарима. Не кријем да сам то од њих научио – каже наш саговорник.

У Народној банци Србије саветују да је сада добра прилика за све оне који су и даље изложени девизном ризику да размисле и искористе повољан моменат за заштиту од ризика померања курса. Објашњавају да је узрок последњег јачања динара последица понуде и тражње на девизном тржишту.

Међутим, упркос упозорењима централне банке, многи привредници и даље не користе никакве инструменте заштите од курсних разлика. Кад су једном приликом Бранислава Грујића, председника клуба „Привредник”, упитали зашто то не ради, одговорио је:

– Ко се хеџује, може да се убије – мислећи на стручан назив за терминску куповину девиза.

И Милан Кнежевић, власник конфекције „Модус”, признаје да не користи инструменте заштите од валутног ризика.

– Прво, то кошта и банке то не раде џабе. А друго, пошто је курс овде увек нестабилан, то значи да би стално морао да идем у банку и стално да се хеџујем – објашњавао је Кнежевић своје разлоге зашто је против овакве услуге.

Ипак, пожалио се да је робу пре неколико месеци продао по курсу од 107, а на наплату му рачун стиже по курсу од 103 динара. То значи да му је нестабилност на девизном тржишту појела цео профит. Држава је крива за јачање динара, јер на тај начин стимулише увознике што јој доноси значајне приходе у касу – сматра Кнежевић.

У банци Интеза, међутим, објашњавају да уговорени термински курс не представља очекивање, односно пројекцију банке у погледу будућег кретања курса, већ се он прецизно математички утврђује. У рачуницу улази тренутни курс две валуте, рочност трансакције и разлика у каматним стопама између динара и евра.

– Закључењем терминског уговора привредници елеминишу неизвесност, јер фиксирају курс по коме ће измирити своје обавезе у страној валути, ако су увозници или у домаћој, ако су извозници. Основна предност терминске купопродаје девиза јесте чињеница да је курс унапред познат, иако се односи на неки датум у будућности. Осим тога, када уговара терминску куповину, компанија није обавезна да одмах има расположива средства. Процедура за закључење уговора о терминској купопродаји девиза је једноставна, уз уредну кредитну историју клијента и изискује свега неколико дана – објашњавају у банци Интеза и додају да на термински курс не наплаћују провизију клијенту.

Банкари кажу да за рачунање терминског курса користе калкулатор који се налази на сајту Народне банке Србије и који се врло једноставно користи. Наша рачуница показује да термински курс за месец дана износи 100,69 динара за евро, док за шест месеци достиже 105,11 динара за евро.

А. Николић