Када је пре три године покренула прву домаћу интернет сувенирницу, преко које се у земљи и иностранству промовишу и пласирају производи карактеристични за наше поднебље, Ана Јовановић није ни слутила да ће је та идеја лансирати међу најуспешније домаће предузетнице. Одлука да у мрежу сарадника укључи жене које су остале без посла и домаћице које се баве сеоским туризмом донео јој је награду „Цвет успеха за жену змаја”, коју сваке године додељује Удружење пословних жена.

– Путујем по Србији и држим семинаре на тему како незапослене жене да профитирају из хобија. Јер, не постоји ниједан разлог да оне своје производе, које поклањају, лепо не упакују и продају. Тако жене које се баве народном радиношћу, израдом сувенира и старим занатима могу себи да обезбеде извор прихода или бар да допуне кућни буџет. Подучавам их како да дефинишу сувенир свог домаћинства, оснују фирму и пласирају сопствени производ . Резултати нису изостали. Свакодневно се јављају нове сараднице које би да се баве овим послом – каже Јовановићева и додаје да од 500 произвођача сувенира и занатлија од Суботице до Звечана, са којима она сарађује, око 60 одсто чине управо жене.  

Како је уопште дошла на идеју да их окупи?

Радећи у Туристичкој организацији Србије на развоју сеоског туризма упознала је тржиште и схватила шта му недостаје. Напустила је сигуран посао и са супругом кренула у приватни бизнис са идејом да покаже шта Србија има да понуди.

– Познајући добро могућности Интернета, маркетинг и туризам основали смо фирму „Кројач”, чија је основна делатност веб дизајн и интернет презентације. Покренули смо пројекат „Сувенири Србије” са жељом да производе домаће радиности са улице преселимо на глобалну мрежу. За две године смо постали кровно тело за њихов пласман, промоцију и промишљање наступа на разним манифестацијама. Што је најважније, покренули смо занатлије да почну да праве сувенире карактеристичне за Србију, а не да на кинеске производе лепе етикете „Поздрав са Златибора” – објашњава Јовановићева.

Њен део посла је да чланове своје мреже информише о конкурсима, упути их где да купе сировине за своје производе, које банке дају најповољније кредите, оствари им контакт са регионалним агенцијама за развој…

– Сувенири не треба да се представљају само на манифестацијама. Покушавамо да успоставимо континуирану серијску продају ове светске „мамипаре”. У нашој земљи не постоји довољно осећаја за ту врсту посла. Требало би се више ангажовати јер у иностранству сваки туриста потроши најмање пет евра за сувенире, а код нас нема где ни да их купи. У центру Београда постоје само две такве радње – каже наша саговорница.

Холандска организација за развој препознала је значај и одрживост пројекта „Сувенири Србије”, као носиоца развоја и промоције сувенирског тржишта, па је Ану Јовановић ангажовала да исти концепт примени и у Црној Гори.

М. Авакумовић