Поскупљење струје десет одсто од 1. марта изазвало је нове полемике о разлозима и потреби таквог потеза. У ЕПС-у, једином произвођачу електричне енергије, тврде да ће и после новог повећања купци у Србији плаћати најнижу цену киловат-сата у Европи.

С друге стране стижу уверавања да је, због пада цене струје на тржишту у региону и Европи, киловат-сат морао да појевтини. Шта је све у структури „српског” киловата, да ли кретање цене на тржишту треба да утиче на домаћу цену и када ће у Србији почети да функционише тржиште струје?

Осим нове цене струје, од 1. марта важиће и нови односи у трошковима који је чине. Љуба Маћић, председник Савета Агенције за енергетику, каже да ће цену електричне енергије у коју су укључени и трошкови производње, увоза, трговине на велико и мало и радника са Космета бити 63,5 одсто, дистрибуције 30 одсто а трошкови преноса 6,5 одсто.

Он напомиње да су раздвојени трошкови у цени струје по свим енергетским делатностима које (у складу са Законом о енергетици) обављају јавна предузећа ЕПС и ЕМС, а посебно се воде трошкови неенергетских делатности.

Знају се и трошкови мрежа и њих ће сви потрошачи осим домаћинстава (збирно пренос и дистрибуција), почев од рачуна за март, видети у својим рачунима.

– На тај начин ће знати колика је укупна мрежарина, а колико кошта сама енергија, те да би могли да је купе и од неког другог снабдевача, а не само од ЕПС-а. Ову могућност су од 1. јануара 2008. године већ имали сви потрошачи који су прикључени на преносну мрежу и сада их има око 30, али нико је досад није користио. Домаћинства ће, у складу са одредбама Уговора о енергетској заједници југоисточне Европе, моћи да бирају снабдевача, најкасније од почетка 2015. године. Услови за алтернативну понуду електричне енергије постоје и ЕПС треба да буде свестан да је на око 45 одсто тржишта производња већ изложена могућој конкуренцији, мада до сада повољније понуде није било. На другој страни, ЕПС мора да побољша квалитет услуге у дистрибутивној делатности и, изнад свега, смањи губитке електричне енергије у дистрибуцији – наглашава Маћић.

Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, објашњава да је Агенција на основу утврђених оправданих трошкова, крајем прошле године утврдила да ЕПС има основа да поднесе захтев за поскупљење од 38 одсто.

До тачне просечне цене киловат-сата о којој се и те како полемише, ЕПС стиже на крају године, када се виде приходи и количина продатих киловата.

Тада знају и прецизну просечну цену киловат-сата који из електрана стигне на високи напон Електромреже Србије на путу ка другом делу ЕПС-а, ка дистрибуцијама. Кажу да због конкуренције није паметно да откривају производну цену, али је „Политика” увидом у неке документе сазнала да киловат-сат кошта око 2,7 евроценти. 

Говорећи о тржишту у Србији и утицају цена са регионалног тржишта на цену струје, Влаисављевић објашњава да нема квалификованих купаца и интерног тржишта у Србији све док ЕПС има депрецирану цену.

– Цена струје за тарифне купце која је одређена ЕПС-у „убија” тржиште. ЕПС прижељкује тржиште и утакмицу са 37 лиценцираних трговаца и са свима који желе да производе електричну енергију. Зато и тражимо од надлежних органа да га што пре створе. Овако јевтине струје на високом напону нема ни код кога, ни код других произвођача, ни код трговаца. Сада се зна и цена приступа мрежи високог напона и приступа мрежи ниског напона, па ако неко на високом напону нађе нижу цену од наше, има сву слободу да нас напусти. Трудићемо се да наш киловат-сат на високом напону и даље буде конкурентан, јер не желимо да губимо купце. А убеђени смо да ће тај киловат-сат и даље бити конкурентан, чак и када уследе нова поскупљења струје – сматра Влаисављевић.

Он се залаже за тржиште и наглашава да је крајње време да се донесу Правила о раду тржишта електричне енергије (маркет код) која се односе на раду интерног тржишта електричне енергије у Србији. Крајем 2005. године то је требало да уради ЕМС и достави АЕРС-у на усвајање, али то досад није урадио, наглашава Влаисављевић.

На питање ко треба да донесе тарифу за мрежарину и ко је сада одређује, Љуба Маћић каже да предлог цена по тарифним ставовима, са образложењем, прописаним подацима и документацијом, припремају дистрибутивна и преносно предузеће и достављају га Агенцији на мишљење. Коначну одлуку доноси републичка влада.

– Тако је и урађено за цене које важе од марта 2010. године, а први пут за дистрибутивне тарифе, које се до сада нису посебно исказивале. Од 1. марта ове године истовремено са новим ценама за тарифне купце и коришћење преносне мреже, примењује се и тарифни систем за приступ и коришћење система за дистрибуцију електричне енергије. Влада је дала сагласност на ове цене на седници од 25. јануара, што је објављено у „Службеном гласнику” 5. фебруара и сада ЕМС и ЕПС треба да објаве ценовнике, укључујући и оне за коришћење дистрибутивних мрежа. Тарифе су различите за свако од пет дистрибутивних привредних друштава у оквиру ЕПС-а, јер су им трошкови и структура потрошње енергије различити – каже Маћић.

Он истиче да Агенција није сасвим задовољна квалитетом тих података и начином њиховог раздвајања од трговине на мало, али је сматрала да је за отварање тржишта веома важно да њихова примена почне што пре, имајући у виду и да је ниво признатих трошкова нижи у односу на друге земље и да они подлежу накнадној корекцији.

-----------------------------------------------------------0

Ако неће ЕПС, хоће Агенција

Укупни трошкови мрежарине за појединачног купца зависе од категорије потрошње, односно напонског нивоа, начина потрошње, односно обрачунске снаге, реактивне енергије и начина мерења. Након објављивања ценовника, Агенција ће, уколико то не уради ЕПС, објавити величину мрежарина за поједине категорије и типске купце, каже Љуба Маћић.

-----------------------------------------------------------

Услови на тржишту

Од почетка марта услови на тржишту су следећи: понуда ЕПС-а је углавном довољна да покрије потребе тарифних купаца; 44 трговца има лиценцу за трговину електричном енергијом на слободном тржишту и могу је понудити квалификованим купцима; прекогранични преносни капацитети, као и укупна преносна мрежа су, ради транспарентности, још 2005. године издвојени у ЈП ЕМС, а ови капацитети се додељују по јавној, тржишној процедури и омогућавају промет – увоз и понуду знатних количина електричне енергије и интеграцију у регионално тржиште.

Потрошачи, осим домаћинстава, имају право и могућност да бирају снабдевача, цене коришћења преносног и дистрибутивних система су регулисане и објављене.

Агенција је дала сагласност на техничка правила за коришћење мрежа, ова правила утврђују права и обавезе оператера преносног и дистрибутивних система и корисника система и она су у примени.

Електромрежа Србије је доставила Агенцији прву верзију Правила рада тржишта електричне енергије и очекујемо да ћемо средином године моћи дати сагласност, а дотад се, у случају потребе, за снабдевање квалификованих купаца за балансирање могу користити привремена правила. Оно што још остаје да се уради јесте правно раздвајање дистрибуције од трговине на мало, али то није фактор који може угрожавати понуду других компанија.

Дејан Спаловић