Банке одолевају кризи. Иако им посао не иде као у време процвата економије, оне, у глобалу, сасвим лепо живе. То сасвим јасно показују подаци по којима је добит пре опорезивања свих банака за девет месеци 2011. године износила 25 милијарди динара, односно око 250 милиона евра, што је номинално за петину више него у истом периоду протекле године.

Од чега банке живе? На ово питање већина овдашњих банака избегла је  одговор. Претраживањем годишњих извештаја о пословању банака и њихових биланса долази се до једноставне и добро познате истине: банке живе од камата на зајмове – тачније од разлике између пасивне и активне стопе. Око 70 одсто прихода „уберу” од народски речено интереса, а остатак од накнада и провизија. Овај однос у мањем делу, од банке до банке, може да се разликује зависно од тога да ли више зајме грађанству или привреди, колико им је учешће платног промета и слично.

Да ли су онда, последично посматрано, камате код нас високе баш зато што банкама у тако високом проценту обезбеђују зараду? И што оне, тек, у мањем делу живе од других банкарских операција бар у оној мери како то чине у развијеном свету.

Небојша Савић с Факултета за економију, финансије и администрацију каже да су камате на зајмове код нас високе и зато што су стопе на штедњу високе. Сви би, каже, да живе од ренте. Од скупих извора банкарски новац мора да буде скуп.

По њему, у наредној години се може догодити да овај извор кредита буде још скупљи, јер ће мање бити страних извора задуживања, па банке, обезбеђујући изворе финансирања, могу да повећају камате на домаћу штедњу.

– Што се тиче одговора на питање зашто су страни извори финансирања за нас скупи објашњење је једноставно. Камата је збир еурибора – цене новца на европском тржишту и ризика земље. Управо је ризик земље наш вечни проблем, а ми ништа не чинимо да се утицај тог фактора минимизира. Инфлација је константно висока, политичка стабилност је таква каква јесте и када се сви фактори математички сложе нема ниске камате – каже Савић.

Петар Грујић, директор сектора за рад са становништвом Фолксбанке, каже да реално већину прихода у овом тренутку банке остварују по основу прихода од камата на своје пласмане, иако приходи од камата ове године могу врло лако да се претворе у трошкове по основу резервисања по основу лоших пласмана уколико кредит доспе у кашњења која су као што знамо веома значајна у нашем банкарском систему.

– Међутим, тежња већине банака је да учешће прихода од накнада (платни промет, провизије, одржавање рачуни и слично) по основу услуга буде значајније из разлога што ти приходи нису ризични, али с друге стране изискују оперативне трошкове и константна унапређења кадрова, софтвера, како би се одржали на задовољавајућем нивоу – каже Грујић.

На питање да ли банкари могу да живе од разлике активне и пасивне камате он одговара:

– Не, обзиром да би то би значило пад укупних прихода од минимум 10-15 одсто па и више (зависи од банке до банке), а самим тим и пад профитабилност која је код готово свих банака много нижа од ових цифара.

У Сосијете женерал банци кажу да, у складу са законом, банке се баве депозитним и кредитним пословима, девизним и мењачким пословима, пословима везаним за хартије од вредности, гаранцијским пословима и платним прометом, као и другим пословима прописаним посебним законима.

– Сваки појединачни производ или услуга с једне стране носи са собом приход у виду активне камате по пласманима, накнаде од пружених услуга или прихода по тржишним трансакцијама, укључујући и нето курсне разлике, али с друге стране и расходе по пасивним каматама,које банка плаћа на своје изворе финансирања, накнаде за коришћење услуге и остале трошкове из оперативног пословања, укључујући плате, закупнине, комуналије, порезе, таксе и друго, али и трошкове резервисања. Сосијете женерал банка увек је водила мудру пословну политику, у складу с којом је у сваком тренутку тежила да њени приходи буду добро избалансирани, да потичу из различитих пословних линија, што је и начин да банка буде стабилна на дуги рок – наводе у овој банци.

Јована Рабреновић