Od specijalnog izveštača „Politike”
Minsk – Najave o dugoročnim srpskim ulaganjima u Belorusiji, vrednim više milijardi evra, počele su da se obistinjuju. „BK grupa” je prva probila led potpisavši juče u Minsku ugovor vredan 107 miliona dolara o izgradnji stambenog naselja sa beloruskom kompanijom „Bel inter roba”. Reč je o ukupno 76.000 kvadratnih metara, a stanovi će se prodavati po ceni od 1.500 dolara po kvadratu.

Inače, prosečna cena kvadratnog metra u Minsku je 2.500 dolara, pa se postavlja pitanje kako se Karićima isplati da prodaju stanove po ceni koja je niža od tržišne.

– Jednostavno, nas izgradnja košta 900 dolara po kvadratu, što znači da na kraju ipak imamo čistu zaradu – objašnjava Dragomir Karić, savetnik za privrednu saradnju sa inostranstvom „BK grupe”. – Već smo prodali 73 stana, iako radovi još nisu počeli. Ceo kompleks trebalo bi da bude završen za tri godine, što je prilično brzo za ovdašnje uslove. Paralelno s tim počinjemo izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa nedaleko od centra Minska. Ta investicija će biti vredna oko tri milijarde evra, a u narednih tri do pet godina ovde ćemo zaposliti oko 15.000 srpskih radnika.

Upravo je ulaganje u izgradnju, uprkos ekonomskoj krizi, jedna od glavnih tema ovde u Belorusiji. Iako se u Minsku gradi na sve strane, postoji mnogo neprodatih stanova i poslovnih objekata jer je kupcima cena od 2.500 dolara po kvadratu previsoka. Zbog toga se u celu priču uključio i predsednik Aleksandar Lukašenko koji je, kako se može čuti, zapretio investitorima da će im, ako ne budu snizili cene stanova, država oduzeti imovinu i prodavati je po povoljnijim uslovima.

Ovakva, može se reći polukomandna ekonomija ne smeta srpskim privrednicima koji su i juče iskoristili priliku za uspostavljanje saradnje sa beloruskim firmama. Osim Karićeve kompanije koja se, između ostalog, zahvaljujući dobrim vezama upravo sa predsednikom Lukašenkom, odlično pozicionirala na ovdašnjem tržištu, i ostale srpske firme koje nastupaju na Izložbi srpske privrede u Minsku počele su da uspostavljaju kontakte sa beloruskim privrednicima.

Najviše interesovanja poslovni ljudi iz Belorusije pokazali su za „Simpov” nameštaj i posuđe „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, ali su ipak, kao što se i očekivalo, u prvi plan izbili proizvođači hrane.

– Agrar je, svakako, prvi na listi interesovanja beloruskih privrednika, jer ovde zbog zemljišta i klime ne uspevaju, recimo, šljive i trešnje, što je idealna šansa za naše poljoprivredne proizvođače – objašnjava Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, koja je za ovih nekoliko dana uspela da uspostavi tešnje odnose sa Trgovinsko-industrijskom komorom Belorusije.

Osim komora, konkretnu saradnju ostvarili su i sami privrednici. Tako je beloruski trgovinski lanac „Rodnaja Tarona” već dogovorio neke poslove oko uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

– Zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini, srpska roba će se već na jesen naći u našim trgovinama – najavljuje za „Politiku” Aleksandar Švidčenko, direktor u kompaniji „Rodnaja Tarona”. – U proseku, jednom mesečno otvaramo novi prodajni objekat, a planiramo i skoro otvaranje distributivnog centra. Tu će stizati sva uvozna roba, uključujući i srpsko voće i povrće, a odatle ćemo je plasirati u naše prodavnice širom Belorusije.

Inače, u ovoj zemlji, za razliku od susedne Ukrajine, ekonomska kriza nije ugrozila izgradnju stambenih i poslovnih zgrada, iako je opala prodaja, što svakako odgovara srpskim proizvođačima nameštaja. Tako je „Simpo” iz Vranja proteklih dana dogovarao prodaju kreveta i kauča beloruskim hotelima i rezidencijalnim objektima.

Ove planove, doduše, moglo bi da uspori najavljeno povećanje beloruskog PDV-a sa 18 na 22 odsto. Ono će stupiti na snagu prvog juna, čime će Belorusija postati druga država na svetu koja se u uslovima ekonomske krize odlučila na takav korak. Prva je to uradila susedna Letonija u kojoj je PDV povećan sa 18 na 21 odsto.

I dok vlast u Minsku smatra da ovakva mera neće doprineti znatnom povećanju cena, pojedini ekonomisti su mišljenja da bi u letnjim mesecima cene u Belorusiji mogle da „skoče” za čak 10 do 15 odsto, što bi svakako moglo da utiče i na budući izvoz srpske robe u ovu zemlju.

Nikola Miković