Од специјалног извештача „Политике”
Минск – Најаве о дугорочним српским улагањима у Белорусији, вредним више милијарди евра, почеле су да се обистињују. „БК група” је прва пробила лед потписавши јуче у Минску уговор вредан 107 милиона долара о изградњи стамбеног насеља са белоруском компанијом „Бел интер роба”. Реч је о укупно 76.000 квадратних метара, а станови ће се продавати по цени од 1.500 долара по квадрату.

Иначе, просечна цена квадратног метра у Минску је 2.500 долара, па се поставља питање како се Карићима исплати да продају станове по цени која је нижа од тржишне.

– Једноставно, нас изградња кошта 900 долара по квадрату, што значи да на крају ипак имамо чисту зараду – објашњава Драгомир Карић, саветник за привредну сарадњу са иностранством „БК групе”. – Већ смо продали 73 стана, иако радови још нису почели. Цео комплекс требало би да буде завршен за три године, што је прилично брзо за овдашње услове. Паралелно с тим почињемо изградњу стамбено-пословног комплекса недалеко од центра Минска. Та инвестиција ће бити вредна око три милијарде евра, а у наредних три до пет година овде ћемо запослити око 15.000 српских радника.

Управо је улагање у изградњу, упркос економској кризи, једна од главних тема овде у Белорусији. Иако се у Минску гради на све стране, постоји много непродатих станова и пословних објеката јер је купцима цена од 2.500 долара по квадрату превисока. Због тога се у целу причу укључио и председник Александар Лукашенко који је, како се може чути, запретио инвеститорима да ће им, ако не буду снизили цене станова, држава одузети имовину и продавати је по повољнијим условима.

Оваква, може се рећи полукомандна економија не смета српским привредницима који су и јуче искористили прилику за успостављање сарадње са белоруским фирмама. Осим Карићеве компаније која се, између осталог, захваљујући добрим везама управо са председником Лукашенком, одлично позиционирала на овдашњем тржишту, и остале српске фирме које наступају на Изложби српске привреде у Минску почеле су да успостављају контакте са белоруским привредницима.

Највише интересовања пословни људи из Белорусије показали су за „Симпов” намештај и посуђе „Металца” из Горњег Милановца, али су ипак, као што се и очекивало, у први план избили произвођачи хране.

– Аграр је, свакако, први на листи интересовања белоруских привредника, јер овде због земљишта и климе не успевају, рецимо, шљиве и трешње, што је идеална шанса за наше пољопривредне произвођаче – објашњава Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, која је за ових неколико дана успела да успостави тешње односе са Трговинско-индустријском комором Белорусије.

Осим комора, конкретну сарадњу остварили су и сами привредници. Тако је белоруски трговински ланац „Роднаја Тарона” већ договорио неке послове око увоза пољопривредних производа из Србије.

– Захваљујући споразуму о слободној трговини, српска роба ће се већ на јесен наћи у нашим трговинама – најављује за „Политику” Александар Швидченко, директор у компанији „Роднаја Тарона”. – У просеку, једном месечно отварамо нови продајни објекат, а планирамо и скоро отварање дистрибутивног центра. Ту ће стизати сва увозна роба, укључујући и српско воће и поврће, а одатле ћемо је пласирати у наше продавнице широм Белорусије.

Иначе, у овој земљи, за разлику од суседне Украјине, економска криза није угрозила изградњу стамбених и пословних зграда, иако је опала продаја, што свакако одговара српским произвођачима намештаја. Тако је „Симпо” из Врања протеклих дана договарао продају кревета и кауча белоруским хотелима и резиденцијалним објектима.

Ове планове, додуше, могло би да успори најављено повећање белоруског ПДВ-а са 18 на 22 одсто. Оно ће ступити на снагу првог јуна, чиме ће Белорусија постати друга држава на свету која се у условима економске кризе одлучила на такав корак. Прва је то урадила суседна Летонија у којој је ПДВ повећан са 18 на 21 одсто.

И док власт у Минску сматра да оваква мера неће допринети знатном повећању цена, поједини економисти су мишљења да би у летњим месецима цене у Белорусији могле да „скоче” за чак 10 до 15 одсто, што би свакако могло да утиче и на будући извоз српске робе у ову земљу.

Никола Миковић