Кинески темељац 2014. године

После договора о кредиту вредном 340 милиона долара који би Србија до краја месеца требало да добије од кинеске Ексим банке за обнову термоблокова у Костолцу, Кинези су спремни да у Србији граде нове хидро и термокапацитете, чији би били већински власници, у односу 60 према 40.

То би поред ТЕНТ Б3 у Обреновцу били „Ђердап три” и „Бистрица”, за шта Србија има претпројекте, али нема пара, нити кредитни капацитет да се задужи. Иначе, инвестиција кинеских компанија у енергетику биће највећа страна инвестиција у Србији.

Иако се очекивало, али и отворено навијало, да нови стратешки партнер ЕПС-а у градњи  ТЕНТ Б3 буде немачки гигант ПВЕ, ова електроенергетска компанија одустала је од учешћа на тендеру који је ЕПС недавно, у пакету, расписао за градњу „Колубаре Б” и ТЕНТ Б3.

Одмах пошто је, тендер за ТЕНТ Б3 пропао, као резервна варијанта најављивало се да би цео посао могао да се заврши на међудржавном нивоу, без расписивања новог тендера, како се не би додатно губило време. То је и учињено, а резултат је да је пре два дана потписан протокол између ЕПС-а и конзорцијума кинеских компанија. На првом месту је изградња трећег блока ТЕ „Никола Тесла Б” и отварање копа „Радљево”. Укупна вредност инвестиције у блок три, снаге 744 мегавата, и коп „Радљево”, са кога ће се нови блок снабдевати угљем, процењује се на више од две милијарде евра.

ЕПС више није имао шта да чека с обзиром на то да ће Србији у наредних двадесетак година бити потребно више струје. Потрошња, објашњавају у овом јавном предузећу, расте сваке године за три до четири одсто, при том индустрија не ради, што само значи да ако индустрија буде трошила приближно као некад, да Србија може да се суочи с мањком киловата.

Коначна физибилити студија и инвестициона одлука за градњу ТЕНТ Б3 треба да буду донета до краја првог квартала 2012. године, након чега следи формирање заједничког предузећа ЕПС-а са кинеским компанијама, а сама изградња термоелектране потрајаће пет година. Пројекат ће бити реализован тако што ће заједничко предузеће обезбедити кредит.

„Кинези ће имати већински удео у заједничкој фирми са ЕПС-ом”, рекао је Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а прецизирајући да ће српској страни припасти најмање 25 одсто, а да заједничко предузеће неће имати проблема око добијања кредита.

Оно што је извесно када је овај пројекат с Кинезима у питању, а што је било предвиђено и за било ког другог потенцијалног инвеститора,  је да се електрана и коп граде заједнички, с тим што ће и једно и друго градити нова фирма, која ће бити ван ЕПС-а, односно заједничко улагање ЕПС-а и Кинеза. Замишљено је да нова фирма буде независни произвођач струје који ће имати уговор са ЕПС-ом да се овом јавном предузећу испоручује струја.

За сада је тешко прецизирати да ли ће то бити 50, 70, или 90 одсто од укупне производње струје те нове компаније, јер се о томе још преговора. Али је, потврђују у ЕПС-у, сигурно да ће ту струју ЕПС куповати по ценама које буду утврђене уговором између ЕПС-а и те фирме.

Цена по којој ће ЕПС куповати, мора да обезбеди враћање капитала који је уложен у нову електрану. Трошак за ту струју, биће урачунат у укупним оправданим трошковима ЕПС-а, које ће прегледати агенција, као што ће трошак за куповину струје из обновљивих извора бити оправдан трошак ЕПС-а.

Планирани почетак изградње би требало да буде 2014. година, а градња би трајала четири до пет година. Међутим, упућени тврде да с овим роковима треба бити опрезан, јер је од тренутка потписивања уговора до почетка изградње потребно око четири до пет година, а у овом случају је још далеко од потписивања конкретног уговора за ТЕНТ Б3.

Инвестиционо-техничком документацијом за изградњу блока Б3 у ТЕНТ-у анализирана је изградња блока снаге 744 мегавата. Основна инвестиција вредна је око 870 милиона евра. Поред пројекта изградње термоелектране ТЕНТ Б3 са припадајућим копом „Радљево”, договорена је и сарадња на пројектима обновљивих извора енергије, са посебним акцентом на коришћење биомасе у електроенергетске сврхе.

Економски односи Кине и Србије превазишли су давање преференцијалних кредита и сада се разговара о кинеским директним гринфилд и браунфилд инвестицијама. Према подацима НБС инвестиције у Србију из Кине у периоду од 2005. до јуна 2011. године износе око 13,8 милина долара. Прошле године Кина се налазила на четвртом месту спољнотрговинских партнера Србије, одмах после Немачке, Русије и Италије.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

„Серђо Такини” још на чекању

Иако је приликом последње посете делегације Србије Кини био најављен и све извеснији трансфер производњеспортскеопремебренда„СерђоТакини”, спонзораНовакаЂоковића, уСрбију, где би свиовипроизводнипогониимализациљкомплетноевропскотржиште, Горан Ђоковић, стриц првака света у тенису, каже за Политику да за сада по том питању нема ништа ново.