У канцеларији Мирослава Велимировића, директора предузећа „Слога”, које се бави производњом, дистрибуцијом и уградњом ПВЦ столарије, безмало три недеље влада ванредно стање. Откако је минус оковао Србију, готово да нема дана да се Велимировић не ухвати за главу и да му, како каже, „не скочи притисак”.

– Шта да радим кад возило проклиза па дође до оштећења, а инвеститор чека да се роба допреми на време, а камиони не могу да стигну до свих локација. Пре неки дан је наше возило ударило у банкину, покидали су се повези који држе стакло и све је отишло у парампарчад. Уз то је корисник инсистирао да не каснимо с доставом робе. Можете да замислите ту штету и тај стрес – препричавао је Велимировић једну од ситуација у којој су упоредо са пуцањем стакла попуцали и његови живци.

Каже да возачи одбијају да возе робу по лошем времену, а не може ни да их присиљава на то. „Све је стало, ризици су велики”, додаје.

Он није једини привредник који у последње време дан започиње упоредним праћењем курсне листе и временске прогнозе. Док се жива на термометру спушта све ниже од нуле, а курс пење све ближе нивоу од 110 динара за евро – у билансима многих фирми гомилају се губици. Ситуацију је додатно компликовала редукција струје за 2.000 фирми и препорука владе да се производња сведе на технички минимум. Сва је, међутим, срећа што су и у таквим оклоностима радили они који су имали посла.

Према процени Уније послодаваца укупни губици предузећа из производног и услужног сектора код приватних компанија оквирно се процењују на 10 до 12 милиона евра дневно. С тим што ће укупан обим трошкова бити утврђен тек накнадно, када ледени талас прође и када се сагледа сва штета коју су снежне падавине проузроковале, додају у овој асоцијацији.

Зоран Пралица, председник Уније приватних пекара, израчунао је да је промет хлеба у односу на исти период прошле године опао за 20 до 25 одсто. Са друге стране, продаја осталих пекарских производа је драстично погођена, и то за чак 70 одсто. Врло често уместо у седам или пола осам хлеб се достави с неколико сати закашњења. Како каже, возачи врло често остану на путу, јер им се због зиме исцрпио акумулатор или заледило гориво у резервоару.

Ненад Личина, директор логистике у ИТМ групи, каже да се дешавало да возило остане заглављено на путу у сметовима, а део робе се смрзне. Те губитке, како каже, морали су да надокнаде.

– Направили смо реорганизацију и успевамо да у 90 до 95 одсто случајева доставимо робу на време. Појачали смо смене како не бисмо имали прекид у ланцу снабдевања – каже Личина и додаје да су их рестрикције електричне енергије, срећом, заобишле.

Његов колега Бранислав Каран, директор Националне логистике, која послује у оквиру исте групације, а углавном се бави допремањем хране, каже да је транспорт ове робе посебно осетљив.

– Успели смо да се изборимо са проблемима сада када нам се десила непогода које у Србији није било последњих 25 година. Возачи су опремљени специјалном ХТЗ опремом за вожњу у зимским условима, врло често су им и продавци помагали да истоваре робу. У најгорим условима каснимо са испоруком сат до сат и  по времена – каже Каран.

И Радован Мијајловић, директор Фабрике акумулатора Сомбор, каже да ових дана имају доста проблема, али да их успешно решавају. Истиче да дневно из фабрике треба да изађе 10 до 12 камион са робом и исто толико возила са сировинама.

У Унији послодаваца, ипак, кажу да су, на основу информација сакупљених са терена, многе компаније на југу, истоку и западу државе имале проблема са одржањем производње и своје радне процесе су редуковале прилагођавајући се могућностима.

– Откако је Електропривреда Србије сачинила листу великих потрошача и одредила да ће им дистрибуирати мање количине енергије, проблеми са одржањем производног процеса постали су својствени и предузећима на читавој територији Србије. Посебно су угрожена она предузећа која имају уговорене послове од наручилаца на тлу ЕУ, другим континентима и земљама око нас. Због пробијених рокова испоруке многа од њих ће плаћати пенале због доцње у реализацији уговора – наводе у Унији.

Електродистрибуције у Србију увек су и поред тешкоћа, судећи по анкети „Политике”, излазиле у сусрет предузећима која су имала посла па су им, поготово у прехрамбеној индустрији, омогућавале довољне количине струје.