„Качи” га конверзија: Плац у београдској Рајићевој улици

„Пореска управа ће приликом конверзије права коришћења у право својине грађевинског земљишта утврдити цену која ће бити релевантна за државу и сви они који не буду задовољни, било да су у питању државни или приватни субјекти, имаће могућности да путем званичног судског вештака, техничке или грађевинске струке, утврде праву вредност”, рекао је јуче Драгутин Радосављевић, директор Пореске управе.

Процена ове службе Министарства финансија биће полазна основа за утврђивање накнаде, коју ће корисници градског грађевинског земљишта, стеченог куповином фирми кроз приватизацију или стечај, моћи да конвертују у власништво.

Прелазак права коришћења у право својине мораће да плате и фирме које су деведесетих година добиле земљиште на трајно коришћење, а нису га привеле намени нити су склопиле уговор о закупу.

Пошто им град није утврдио право престанка коришћења и одузео им плацеве, према новом закону плаћаће конверзију.

Ова новина закачиће многе фирме, бар у Београду. Рецимо, „Унион инжењеринг” за плац у Рајићевој улици, компанија Богољуба Карића на Теразијској тераси, „Напред” у Новом Београду, „Енергопројект” на Трошарини и у Новом Београду, „Хидротехника” на Славији, „Рад” у улици Кнеза Милоша... Стицање својине им је неопходно, ако желе нешто да граде на том земљишту, као и онима који уместо фабрика купљених у процесу приватизације подижу пословни простор или станове.

Критеријуми и методе обрачуна објеката и земљишта, каже Радосављевић, зависе и од локације, инфраструктуре или планиране изградње на том месту. Пореска управа ће, како истиче, бити објективна приликом процене.

Министарство животне средине и просторног планирања је уредбом о конверзији права коришћења у право својине дефинисало критеријуме према којима ће се руководити Пореска управа (локација, степен комуналне опремљености, урбанистички параметри, намена земљишта и као најважнији средња прометна вредност земљишта у сличној или истој урбанистичкој зони). Од процењене тржишне вредности земљишта одбијаће се вредност капитала уложеног да би се дошло до тог земљишта.

Приликом одређивања висине накнаде, важну одлуку имаће и локалне самоуправе. Оне ће своје ценовнике за пренамену индустријског земљишта у грађевинско или пољопривредног у грађевинско морати да прилагоде тржишним условима.

И друге државне установе, према Радосављевићевим речима, треба да обаве свој део посла. Пре свега се мисли на Републички геодетски завод који ове године треба да заврши регистар непокретности у Србији. „Први пут имаћемо на једном компакт диску комплетну непокретност која се налази на територији Србије – како пољопривредног и грађевинског земљишта тако и стамбених, пословних и других инфраструктурних објеката”, наводи директор Пореске управе.