Ekonomija
Investitor ne zna šta kupuje u Srbiji
Dugovanja srpskih preduzeća za koja se nije znalo pre privatizacije, birokratske prepreke, sudske žalbe razlog zbog kojeg je ambasador Rusije u Beogradu poručio ruskim investitorima da budu ubuduće oprezniji
Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme. Sve su to potencijalni rizici za investitore iz Rusije zbog čega je ruski ambasador Aleksandar Konuzin na „Biznis forumu” na Kopaoniku poručio investitorima da ubuduće budu oprezniji, pojasnila je juče za „Politiku” Svetlana Ševćenko, zadužena za odnose s javnošću u ambasadi Rusije u Beogradu.
Takav savet ambasadora nije imao za cilj da obeshrabri kompanije koje bi da dođu u Srbiju, već samo da ubuduće budu opreznije, zbog loših iskustava koje su do sada imale ruske kompanije, ističe ona.
Ona kao primer navodi „Ikarbus” s kojim je ruska kompanija Avtodetal servis”iz Uljanovska (inače jedina koja je dostavila ponudu na tenderu za prodaju 39,22 odsto kapitala beogradskog proizvođača autobusa) ugovor na kraju morala da raskine.
Upitana koje su to još ruske kompanije koje su imale loša iskustva u privatizacijama u Srbiju i da li se to odnosi i na NIS i Lukoil, Ševćenko potvrđuje da se to tiče i tih naftnih kompanija.
Lukoil koji je pre sedam godina kupio Beopetrol uspeo je tek nedavno da reši pitanje legalizacije svojih benzinskih stanica u Srbiji, jer većina nije imala građevinske dozvole, a mnoge nisu bile uopšte uknjižene.
Situacija je slična i kada je reč o NIS-u. Ni posle više od godinu dana od kupovine 51 odsto vlasništva NIS-a, ruski Gaspromnjeft danas u svom vlasništvu ima tek dva do četiri odsto imovine.
Na konstataciju da je čudno i da pojedine ruske kompanije plate i kupe firmu, a da pri tom ne znaju šta je njihovo, kao što je slučaj s NIS-om, Ševćenko kaže, da je razlog upravo to „što u Srbiji prodavac ne zna šta prodaje, a kupac šta kupuje”.
Ona dodaje i da dugovanja preduzeća, birokratske prepreke, sudske žalbe iz perioda bivših vlasnika takođe otežavaju poslovanje ruskih investitora u Srbiji.
J. Petrović
Poslednji komentari
Vlada treba da donese zakon po kome agencija za privatizaciju, kada zeli da proda neku firmu, mora da tu nameru objavi u zvanicnom drzavnom glasniku i da svi koji imaju potrazivanja prema toj firmi moraju ta potrazivanja da upute agenciji za privatizaciju u roku od sest meseci, sa potpunom dokumentacijom. Svi koji to ne ucine, izgubice pravo na potrazivanja posle prodaje. Takav pristup je jedini nacin da se presece visedecenijski nered i krene dalje. Prema tome, svi poverioci moraju da uloze napor ukoliko zele svoje pare nazad, sto je i logicno jer se doticna firma ne bi ni prodavala da je sredjena, pa se na njenu dokumentaciju ne moze racunati.
Zna se sta se kupuje, a zna se i ko prodaje.Drzava je ta koja prvo postavlja direktore javnih preduzeca, oni na sve nacine obezvrede firmu, a dalji postupak i procedura je prodaja takve razbijene firme preko Agencije za privatizaciju koju je drzava osnovala, gde drzava postavlja svoje ljude za stecajne ili likvidacione upravnike i onda nastane muljanje.Usput birokratski aparat odradi svoje i strani investitori, odnosno kupci budu zbunjeni.kada se tome doda nedavna izjava gradonacelnika Beograda gospodina Djilasa da podsmesljivim, ali sigurnim tonom kaze na TV kako strani ulagaci nece ulagati u Srbiju, a da njega prozivaju da je tajkun sto nije negirao uopste, onda se pitam gde su demokratske promene.
Zna se sta se kupuje, a zna se i ko prodaje.Drzava je ta koja prvo postavlja direktore javnih preduzeca, oni na sve nacine obezvrede firmu, a dalji postupak i procedura je prodaja takve razbijene firme preko Agencije za privatizaciju koju je drzava osnovala, gde drzava postavlja svoje ljude za stecajne ili likvidacione upravnike i onda nastane muljanje.Usput birokratski aparat odradi svoje i strani investitori, odnosno kupci budu zbunjeni.
