Економија
Инвеститор не зна шта купује у Србији
Дуговања српских предузећа за која се није знало пре приватизације, бирократске препреке, судске жалбе разлог због којег је амбасадор Русије у Београду поручио руским инвеститорима да буду убудуће опрезнији
Купац у Србији не зна шта купује, а продавац шта продаје. Агенција за приватизацију – посредник у купопродаји – не сноси одговорност за непотпуну документацију коју достави српска страна. Онда се временом појаве дугови преузетих српских фирми за које купац пре куповине није знао да постоје, нити су се ти дугови могли видети из расположиве документације приликом преузимања фирме. Све су то потенцијални ризици за инвеститоре из Русије због чега је руски амбасадор Александар Конузин на „Бизнис форуму” на Копаонику поручио инвеститорима да убудуће буду опрезнији, појаснила је јуче за „Политику” Светлана Шевћенко, задужена за односе с јавношћу у амбасади Русије у Београду.
Такав савет амбасадора није имао за циљ да обесхрабри компаније које би да дођу у Србију, већ само да убудуће буду опрезније, због лоших искустава које су до сада имале руске компаније, истиче она.
Она као пример наводи „Икарбус” с којим је руска компанија Автодетал сервис”из Уљановска (иначе једина која је доставила понуду на тендеру за продају 39,22 одсто капитала београдског произвођача аутобуса) уговор на крају морала да раскине.
Упитана које су то још руске компаније које су имале лоша искуства у приватизацијама у Србију и да ли се то односи и на НИС и Лукоил, Шевћенко потврђује да се то тиче и тих нафтних компанија.
Лукоил који је пре седам година купио Беопетрол успео је тек недавно да реши питање легализације својих бензинских станица у Србији, јер већина није имала грађевинске дозволе, а многе нису биле уопште укњижене.
Ситуација је слична и када је реч о НИС-у. Ни после више од годину дана од куповине 51 одсто власништва НИС-а, руски Гаспромњефт данас у свом власништву има тек два до четири одсто имовине.
На констатацију да је чудно и да поједине руске компаније плате и купе фирму, а да при том не знају шта је њихово, као што је случај с НИС-ом, Шевћенко каже, да је разлог управо то „што у Србији продавац не зна шта продаје, а купац шта купује”.
Она додаје и да дуговања предузећа, бирократске препреке, судске жалбе из периода бивших власника такође отежавају пословање руских инвеститора у Србији.
Ј. Петровић
Последњи коментари
Vlada treba da donese zakon po kome agencija za privatizaciju, kada zeli da proda neku firmu, mora da tu nameru objavi u zvanicnom drzavnom glasniku i da svi koji imaju potrazivanja prema toj firmi moraju ta potrazivanja da upute agenciji za privatizaciju u roku od sest meseci, sa potpunom dokumentacijom. Svi koji to ne ucine, izgubice pravo na potrazivanja posle prodaje. Takav pristup je jedini nacin da se presece visedecenijski nered i krene dalje. Prema tome, svi poverioci moraju da uloze napor ukoliko zele svoje pare nazad, sto je i logicno jer se doticna firma ne bi ni prodavala da je sredjena, pa se na njenu dokumentaciju ne moze racunati.
Zna se sta se kupuje, a zna se i ko prodaje.Drzava je ta koja prvo postavlja direktore javnih preduzeca, oni na sve nacine obezvrede firmu, a dalji postupak i procedura je prodaja takve razbijene firme preko Agencije za privatizaciju koju je drzava osnovala, gde drzava postavlja svoje ljude za stecajne ili likvidacione upravnike i onda nastane muljanje.Usput birokratski aparat odradi svoje i strani investitori, odnosno kupci budu zbunjeni.kada se tome doda nedavna izjava gradonacelnika Beograda gospodina Djilasa da podsmesljivim, ali sigurnim tonom kaze na TV kako strani ulagaci nece ulagati u Srbiju, a da njega prozivaju da je tajkun sto nije negirao uopste, onda se pitam gde su demokratske promene.
Zna se sta se kupuje, a zna se i ko prodaje.Drzava je ta koja prvo postavlja direktore javnih preduzeca, oni na sve nacine obezvrede firmu, a dalji postupak i procedura je prodaja takve razbijene firme preko Agencije za privatizaciju koju je drzava osnovala, gde drzava postavlja svoje ljude za stecajne ili likvidacione upravnike i onda nastane muljanje.Usput birokratski aparat odradi svoje i strani investitori, odnosno kupci budu zbunjeni.
