Иако Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру и енергетику, тврди да није давао нереалне рокове, али да су се његове најаве обистиниле, увелико бисмо се возили Коридором 10. Јер, када је сео у министарску фотељу обећао је да ће овај важан путни правац бити готов до 2011. године. У постављању амбициозних рокова није био усамљен пошто су и остали чланови Цветковићевог кабинета то понављали. Изгледа да су све ове године ћутали једино они који су били у праву – високи званичници Светске банке. У уговору са овом међународном финансијском институцијом потписаном 2009. као крајњи рок за завршетак Коридора 10 наводи се 2015.

Компромисно решење између министарских обећања с почетка мандата ове владе и опрезне процене Светске банке нуде оперативци који воде посао изградње аутопута. Надлежни из предузећа Коридори Србије процењују да ће паневропски коридор бити готов до лета 2013. године, а из Путева Србије да ће и тај рок бити пробијен.

– Чинимо све да Коридор 10 буде готов доста пре 2015. Ове године биће завршен аутопут Хоргош – Нови Сад, а следеће најфреквентнији део аутопута Ниш – Димитровград и обилазница око Београда. Преостале деонице годину дана касније, наводе у Коридорима Србије, предузећу које је задужено за расписивање тендера и извођење радова на деоницама које се финансирају из међународних кредита.

Они најављују да ће током јула започети радови на већини деоница Коридора 10. За деонице за које се још чека пројектна документација кажу да не могу са сигурношћу предвидети рок изградње, али очекују да ће ускоро добити пројекте и да ће започети радове током ове године.

– Очекивања, да се пројектна документација може завршити још у 2009. години, нису се обистинила делом због споре динамике домаћих пројектантских кућа, а делом и због потребе за честим исправљањима и дорађивањима главних пројеката по захтевима техничке контроле. Тако су се израда пројектне документације па самим тим и решавање имовинско-правних односа пренели на целу 2010. и настављају се у 2011. години, наводе у Коридорима Србије.

Зоран Дробњак, директор Путева Србије, фирме која је задужена за пројектовање и експропријацију, каже да су сви пројекти завршени и да се за само две деонице (Чифлик – Пирот и Царичина Долина – Владичин Хан) чека одобрење техничке контроле. Изузетак је обилазница око Београда, која се гради према „жутом Фидику”, то јест на основу идејног пројекта се расписују тендери, а потом се истовремено пројектује и гради.

Експропријација ће, обећава он, бити завршена до почетка јуна.

Упитан, како може да за тако кратко време буде изузето земљиште за око 100 километара будуће трасе аутопута, он каже да су све парцеле већ одавно у процедури и да су Министарство финансија, Путеви Србије и Коридори Србије обезбедили око четири милијарде динара, тако да не постоји препрека да то буде завршено.

Он такође потврђује да радови на већини деоница могу да почну током лета, али је сумња да могу да буду окончани до средине 2013. године. Ближа му је, каже, процена Светске банке. На питање да ли се осећа прозваним за давање нереалних рокова, он каже да никада није излазио у јавност са проценама.

– Само за пројектовање је потребно око годину и по дана. За изградњу компликованих деоница као што је Грделичка или Сићевачка клисура треба око пет до шест година рачунајући пројектовање, експропријацију и изградњу – каже Дробњак.

Директор Путева Србије указује, такође, да би нереално ниске цене радова, са којима извођачи наступају на тендерима, могле да одложе завршетак радова. Он наводи пример грчке фирме која је недавно понудила 38 милиона евра за деоницу Доњи Нерадовац – Српска кућа и добила посао чија је вредност процењена на 50 милиона евра.

Слично се десило и на отварању понуда пре два дана на тендеру за изградњу аутопута Црвена Река – Чифлик. Најнижу цену од 4,4 милијарде динара понудила је грчка компанија Актор, а вредност радова по пројектној документацији износи 65 милиона евра.

– Да мене неко пита, искључио бих понуђаче који дају тако нереалне цене. Банке, које кредитирају радове, инсистирају на томе да буде изабран онај ко понуди најнижу цену, јер сматрају да је банкарска гаранција, коју приложе извођачи, валидна потврда да ће радове завршити у предвиђеном року. Поучени искуством са Алпином и градњом моста преко Бешке требало би да притиснемо међународне финансијске институције да промене то правило – каже Дробњак.

Маријана Авакумовић