Крагујевац – Без коопераната, својих највећих снабдевача аутоделовима, „Фијат” у Крагујевцу неће моћи да организује производњу новог модела аутомобила. Време истиче, будући да производња треба да крене средином, односно крајем 2011, а на Корманском пољу, предвиђеном за долазак предузећа из Италије, све ври од протеста власника имања који не прихватају услове под којима треба да се изврши експропријација.

Они су јуче поново спречили геометре да обаве мерења и испарцелишу земљиште. Од првог сличног протеста је протекло две недеље, а мештани околних крагујевачких села, који имају неко парче земље на Корманском пољу, поручују да ће блокада трајати све док се не реше спорна питања. Спорна су и решења о експропријацији која, како тврде, нису добили, али и – цена.

Држава је понудила 350 евра за ар, а власници имања траже чак 4.000 евра за исту површину. Будући да на Корманском пољу за потребе „Фијатове” фабрике у Крагујевцу треба да се експроприше 67 хектара, испада да је држава спремна да плати „свега” 2.345.000 евра, а да власници имања рачунају са баснословних 26.800.000 евра.

Од ове цифре би и много богатије државе „заболела глава”, а колико, заправо, вреди земља на сада већ чувеном Корманском пољу код Крагујевца?

Пре него што је проглашено за индустријску зону и добило статус грађевинског земљишта, парцелама на Корманском пољу се, практично, и није трговало. Томе је у значајној мери допринела ескспропријација извршена за потребе „Заставе” 1979. године.

„Трећом фазом” развоја „Заставе” било је предвиђено да се на Корманском пољу, ради повећања производних капацитета, изграде нови погони. Грађевински радови су подразумевали скидање површинског, најплоднијег слоја земљишта, уместо кога је требало насути шљунак. Међутим, пошто је утврђено да је амбициозни план неизводљив, од радова се одустало, а власници имања су након пет година стекли право на повраћај имовине. Деекспропријација је извршена, али земљиште које су добили натраг више није било истог квалитета. Испод скинутог плодног слоја остала је само „посна мртвица”.

Тако испошћена земља била је неупотребљива пуних 40 година, све до доласка „Фијата” у Крагујевац.

Некада предвиђено за ширење „Заставе”, сада намењено „Фијатовим” кооперантима, безвредно земљиште на Корманком пољу постаје уносан капитал, а власници парцела напрасно траже „праведну новчану надокнаду” за нову експропријацију.

Један од њих је и Миодраг Филиповић, власник 85 ари на Корманском пољу.

– Држава стално прича како је тржиште „закон”. Па, ако је тако, зашто ме онда не пусти да своју земљу понудим по том „закону”, под тржишним условима. Једноставно, не свиђа ми се цена од 350 евра за ар. Мислим да је реална цена 4 000 евра за ар. И не смета ми „Фијат”, нек дође ко хоће, али зашто своју земљу да дам џабе. Једном сам је тако дао, кад ми је узета за „Заставу”, сад, богами, нећу – изричит је Филиповић.

Филиповићу, ако се он пита, следује чак 340.000 евра. Шта би овај власник имања на Корманском пољу могао да купи тим новцем, колико станова и локала му се „смешка” у Крагујевцу!? Али држава му нуди десет пута мање, тачније – 29.750 евра.

Имају ли власници имања право да инсистирају на „тржишној вредности”, будући да је Корманско поље проглашено зоном од јавног интереса и за локацију од стратешког значаја за реализацију читавог посла са „Фијатом”? Вредност овог посла није само у 700 милиона евра најављених инвестиција, већ и у отварању десетак хиљада нових радних места, и то управо на „спорној“ локацији.

С друге стране, ако будућност српске економије зависи од посла са „Фијатом”, зашто држава не „одреши кесу” и пред власника имања не изађе са бољом понудом? Они би, кажу, прихватили и „компромисно решење”. Но, каква би то држава била ако би се „ценкала” са својим грађанима, који је уз то још и „уцењују”!? Ако подлегне притиску са Корманског поља, држава би се, заправо, нашла у ситуацији да земљопоседницима широм Србије, када и на њих дође ред за експропријацију, исплати „праведну новчану надокнаду”.

Како ће се размрсити „чвор” на Корманком пољу, тешко је рећи. С једне стране је Влада Србије која има обавезе према великом инвеститору, а са друге власници имања који упорно понављају да је право на приватну својину неотуђиво и загарантовано Уставом.

Бране Карталовић