politika
За понедељак 22. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Кредит посвађао „Хемофарм” и Министарство

И фармацеутска кућа из Вршца, која није добила субвенционисани кредит, оптужује надлежног министра да није био објективан.– Из Министарства економије поручују: „Нема протекције ни за кога”
Размирица „тешка” 1,5 милиона евра (Фото Танјуг)

Руководиоци „Хемофарма” из Вршца оптужили су јуче Млађана Динкића, министра економије, за необјективност, љути јер им Фонд за развој није одобрио субвенционисани кредит.

Надлежнима су „захвалили на разумевању”, истичући да неће да губе драгоцено време чекајући ново упутство за субвенционисани кредит.Како руководиоци тог предузећа наводе у саопштењу, они не желе да дођу у ситуацију да захтев „Хемофарма” за позајмицу поново буде скинут са дневног реда.

Из Динкићевог кабинета јуче су на провокације одговорили да се ред и процедура морају поштовати и да привилегованих нема.

Шта је повод за овако огорчено писмо јавности у коме је пало и доста тешких речи на рачун надлежног министра? Kако сазнајемо, посвађала их је цифра од око 1,5 милион евра, колико је требало да износи субвенција дражве за укупан износ кредита од 5,5 милиона евра.

Наиме, „Хемофарм” и његова шабачка кћеркафирма међу првима су још марта прошле године кренули у процедуру за одобрење субвенционисаних кредитаиз програма мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе.

– Иако нам је банка одобрила 70 одсто кредита (према моделу банке обезбеђују 70, а Фонд за развој Србије 30 одсто средстава) за даље инвестирање у унапређење производње, блокирала нас је самовоља председника Управног одбора Фонда за развој Млађана Динкића, потпредседникавладе и министра економије. Банке су показале велику ажурност, али одобрена средства се нису могла користити до „затварања” целог аранжмана, а председник Управног одбора је упорно избегавао разматрање захтева. Никакви упити ни интервенције нису уродили плодом – пожалили су се руководиоци „Хемофарма”.

Месеци су, кажу, пролазили, а онда им је уочи Нове године стигло обавештење у коме се наводи да захтев није разматран на последњој седници Управног одбора Фонда, па им зато враћају сву достављену документацију. Са сугестијом да могу поново конкурисати.

„Хвала лепо” је све што су из овог предузећа јуче могли да поруче надлежнима. Јер, како кажу, кредит није тражен за одржавање текућег пословања, већ за инвестирање у нову опрему.

– Не знамо да ли би „Хемофарм” имао овакав третман да је губиташ? Можда би у том случају кредит, као појас за спасавање, био одобрен –љути су руководиоци овог предузећа.

У Министарству економије поручују да „Хемофарм” није једино предузеће у Србији, али је изгледа једино коме смета ред и процедура. Програм субвенционисаних кредита у 2009. години је помогао близу 12.000 предузећа, подсећају и додају да је упривреду Србије упумпано више од 1,1 милијарду евра.

– Не реагујемо на притиске, посебно не на политичке. „Хемофарм” није стигао на ред по старом програму за 2009, али може да конкурише за субвенционисане кредите у програму за ову годину, наравно по реду и правилима као и остали. Закон и правила морају једнако да важе за све, без обзира да ли је за кредит конкурисала мала или велика фирма, или је њен власник обичан човек или локални политичар. Нема протекције ни за кога – категорични су у Министарству економије.

А на провокације и надлежни одговарају провокацијама. – Ако неко мисли да ће добити кредит преко реда само зато што је локални политичар или директор неке велике фирме, грдно се вара. Мора се поштовати ред и процедура, нема привилегованих. И сам „Хемофарм” признаје у саопштењу да „никакве интервенције нису уродиле плодом”. Тако ће увек и бити – закључују у Министарству економије.

А. Николић


[објављено: 06/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




НИС, за сада, не отпушта раднике

Скупо раздвајање врста осигурања

Лука остаје у центру Београда

Разговор недеље: Мирко Цветковић, премијер
Телеком треба продати ове године

„Бананица” оглашавала продају бесплатних акција, зарађивала на говорним аутоматима

„Набуко” враћа „Јужни ток” на почетак

Шеф ради прековремено, портир га мрзи

Гориво никад скупље

Новац се опере пре берзе

„Фијат” већ уморио раднике „Заставе”

Држава крива за тајкунизацију

Станови полицајцима, дугови Русима

Скривени мираз могао би да потопи НИС

Фискална правила против трикова власти

Опоравак „Јата” на крилима кредита

Лажне чоколаде у оригиналној „бамби” амбалажи

Џејсон Вујић, историчар, аутор књиге „Југо – успон и пад најгорег аута у историји”
Комунистички ауто у Регановој Америци

Србија разговара
Поклања ли се земљиште приватизованим предузећима

Последњи велики пројекат СФРЈ

„Бели шенген” и отворено небо преполовили цене