Krizu u Srbiji privrednici će platiti još skupljim bankarskim kreditima. Slutnju privrednika za „Politiku” bankari samo –potvrđuju.

Privreda inače sve teže vraća kredite, sve više zajmova ima status problematičnih, a bankari se spremaju da, sva je prilika, uvećani rizik nadomeste višom cenom svog kapitala.

Bankar iz jedne od ovdašnjih najvećih finansijskih institucija, koji je želeo da ostane anoniman, jednostavno je zaključio da tu nema prevelike filozofije.

– Veći rizik ima višu cenu i to je uzrok i posledica. Ukoliko se nastavi sadašnji stepen kašnjenja u otplati, to će biti neminovnost i samo je teško reći kada će tačno krediti poskupeti – kaže ovaj bankar.

Prema njegovim rečima, situacija još nije alarmantna. Moglo je biti i gore, kaže. Banke su sasvim solidno zaštićene, što obaveznim rezervama kod NBS, što rezervacijama sredstava u samim bankama, a veći im je problem što nema solidnih klijenata kojima bi pozajmile novac.

– Mnogo veći problem od dugovanja je to što nema signala oporavka privrede, zato nisam optimista. Bez oporavka realnog sektora, proizvodnje i izvoza, svi će biti u problemu, pa i banke – smatra ovaj bankar.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, odgovarajući na pitanje da li će viši procenat nenaplaćenih kredita uticati na povećanje cene u narednom periodu, kaže:

– Jedan od elemenata cene kredita jesu i troškovi rizika, a rast učešća „loših” kredita utiče i na rast troškova rizika. Prema podacima NBS, ukupan nivo nenaplativih zajmova na tržištu je sa krajem prvog kvartala ove godine dostigao nivo od 16,5 odsto – ističe Petrović, dodajući da se u saradnji sa klijentom, nakon detaljne analize svih obaveza i trenutnih finansijskih mogućnosti, donosi odluka o restrukturiranju duga koji će olakšati dalju otplatu obaveze prema banci.

Podaci Udruženja banaka pokazuju da se privreda sve više zadužuje, ali i da je učešće problematičnih kredita sve veće. Na kraju maja firme i preduzetnici bili su zaduženi kod banaka sa 1,064 milijarde dinara ili oko deset milijardi evra. U poređenju s decembrom prošle godine privreda se zadužila dodatnih šest odsto, a u odnosu na april tri odsto.

Učešće loših kredita privrede u ukupnim plasmanima dostiglo je 12,5 odsto za razliku od 8,8 odsto koliko je iznosilo u decembru prošle godine. Preračunato na ukupnu sumu kredita privredi proizlazi da bankari moraju da se zamisle nad oko 1,2 milijarde evra koje im preduzeća duguju.

Interesantno je da podaci Narodne banke Srbije pokazuju još sumorniju sliku srpske privrede, a odnose se na prva tri meseca ove godine. Ukupni problematični krediti privrede na kraju prvog kvartala 2010. godine iznose 171 milijardu dinara ili 1,71 milijardu evra. Poređenja radi, u decembru 2009. godine oni su iznosili 153 milijarde dinara što pokazuje da je rast loših kredita za samo tri meseca bio veći od 11 odsto.

Podaci NBS inače pokazuju da je učešće problematičnih kredita privrede u ukupno odobrenim kreditima dostiglo čak 21,9 odsto.

Sektori sa najvećim učešćem problematičnih kredita su prerađivačka industrija (26,8 odsto), poljoprivreda (25 odsto), obrazovanje (21,4 odsto), trgovina (19,8 odsto), građevinarstvo (19,6 odsto).

U Uniji poslodavaca kao da imaju nešto ružičastiju sliku privrede Srbije jer kažu da ukupna zaduženja prema bankama, kao i privrede među sobom, iznose 9,4 milijarde evra.

– Problem privrede jesu skupi krediti, ali i skupa država, pri tom i neefikasna, koja neće da uvede red u sistem plaćanja. Veliki deo ovolike kreditne zaduženosti je nastao 2007–2008. godine u drugom privrednom ambijentu. Tačno je da je među privrednicima bilo nerealnog zaduživanja, ali su i banke koje su im davale zajmove bile nerealne. Veliki privrednici su i najveći dužnici i oni generišu krizu. S obzirom na to da oni zapošljavaju mnogo ljudi, uostalom kao i banke koje su im dale kredite, to postaje i problem države tako da se problem njihovog duga tiče svih nas – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

J. Rabrenović