Берзански индекси у Европи падају. У ових неколико речи налази се одговор и на питање шта је основни узрочник смањивања вредности ових показатеља, код нас, али и у региону.

Основни генератори пада вредности индексних показатеља у Европи су повезани са дужничком кризом у Грчкој и депресијацијом евра, истичу стручњаци билтена Макроекономске анализе и трендови. Поред ових фактора значајан утицај на ову појаву има и широко распрострањена забринутост због привредне ситуације у еврозони, мршавих резултата конференције Г20 у Канади и истицање рока за враћање 442 милијарде евра зајма Европској централној банци (ЕЦБ).

Након смањења кредитног рејтинга Грчке са БББ+ на ББ+ и неповерења инвеститора у могућност Грчке да сервисира своје обавезе, појавила су се озбиљна страховања да би дужнички проблеми Грчке могли да се прелију и на друге земље ЕУ. На ширење страха од преливања дужничке кризе допринела је информација да би можда и Мађарска, којој је ММФ већ одобрио 20 милијарди евра, имала проблема око сервисирања дуга. Упркос немачком одобравању пакета помоћи, евидентно је да је на тржишту ЕУ и даље доминантан страх од дужничке кризе у појединим чланицама еврозоне.

Како су у Европи актуелне ригорозне мере штедње, постоји оправдана бојазан да би поменуте мере могле да успоре економски раст ЕУ. Због поменутих мера и слабљења евра инвеститори су по свему судећи изражавали сумњу у способност привредног раста земаља ЕУ, што се на крају рефлектовало на берзанско тржиште.

На кретања индекса берзи у Европи знатан утицај су имали резултати Самита Г20 у Канади. Очекивало се да ће се постићи координација стимулативних мера и формулисања заједничке стратегије изласка из економске кризе. Уместо тога на Самиту Г20 дошло је до стратешког удаљавања европских партнера по овим питањима.

Додатни притисак на пад вредности индексних показатеља изазвала је забринутости око финансирања банака уочи истека рока за враћање 442 милијарде евра зајма ЕЦБ. Почетком јула истицао је програм финансијских позајмица те банке као помоћ у одржавању ликвидности националних банака презадужених држава.

У томе не треба изгубити из вида, упозоравају из МАТ-а, још један фактор – негативном тренду кретања индекса европских берзи допринео је и излазак последње од четири велике кинеске државне банке на берзу у Хонг Конгу. Вредност акција кинеске Пољопривредне банке са којима је планирано да почне трговина током јула месеца износи 23 милијарде долара. Велико интересовање које постоји за ове акције могло је да доведе до тога да инвеститори продају акције других компанија како би дошли до средстава које би уложили у акције кинеске Пољопривредне банке.

Током јуна, већ трећи месец за редом, код свих анализираних берзи у региону забележен је пад вредности индексних показатеља. Највећи пад вредности индексних показатеља забележен је код берзи у Бања Луци (7,76) и Загребу (6,61), док је у Љубљани (1,31) и Скопљу (1,53 одсто), био знатно мањи.

С. Костић

----------------------------------------------

Странци више продају, а мање купују

Тржишна капитализација Београдске берзе прошлог месеца била је је 8,2 милијарди евра или 853,5 милијарди динара. Регистрован је пад од свега једног процентног поена. Посматрано на годишњем нивоу, изражено у еврима, тржишна капитализација Београдске берзе у јуну ове године била је мања 14,9 процената.

 Учешће страних инвеститора у укупном промету акција опало је 12 одсто захваљујући, пре свега, њиховом мањем учешћу у промету акција на куповној страни. Али је зато учешће страних инвеститора у укупном промету акција на продајној страни увећано за око 13 процената.

Укупан промет на Београдској берзи прошлог месеца, изражен у еврима, био је мањи у односу на мај за 22,5 одсто достижући 13 милиона евра или 1,35 милијарди динара.