То што су велики инвеститори, попут МПЦ холдинга у Београду, почели да враћају изнајмљене плацеве, знак је да су преценили своје финансијске и друге могућности, каже Александра Дамњановић-Петровић, помоћник министра за животну средину и просторно планирање, поводом све уочљивије осеке улагања у пословно-комерцијални простор. Само у Београду враћене су у последње време три велике парцеле на атрактивним местима за које су својевремено излицитиране велике закупнине – Аутокоманда, Нови Београд и Шумице.

– Претходних година многи су закупљивали и по двадесетак плацева. Од тога су успели да реализују пројекте на свега неколико, а сада, у време када је тешко обезбедити финансирање, покушавају да се ослободе вишка локација. То је њихово легитимно право. Раније су лакше уводили суинвеститоре, али на то више не могу да рачунају. Додатно оптерећење јесте и то што ће на појединим плацевима, које су својевремено добили бесплатно или до њих дошли кроз приватизацију, морати да плате конверзију права коришћења у право својине – каже помоћница министра.

Враћање плацева, према њеном мишљењу, неће негативно утицати на буџете градова. Јер, реч је углавном о атрактивним локацијама које могу да нађу новог власника.

– Све зависи од организованости локалних самоуправа. Оне одмах могу да распишу нови тендер и постигну још већу цену – додаје Дамњановић-Петровић.

Чак и масовније одустајање улагача неће уздрмати стабилност градске касе, уверава и Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

– Када инвеститор затражи раскид уговора о закупу, а на то има право, накнада за уређење земљишта, коју је уплатио, а није изградио објекат враћа му се, док закуп, који се месечно обрачунава, остаје граду без обзира на то колико дуго је измиривао обавезе. Земљиште поново прелази у руке града који га поново даје на лицитацију – објашњава Бајић.

На питање да ли је исправно да општине у време кризе подижу цене, Александра Дамњановић-Петровић каже да је то њихово изворно право, а Министарство може само да им саветује да то не раде, већ да своје ценовнике прилагоде времену кризе.

Приговоре да је накнада прошле године удвостручена у главном граду и да је то у условима финансијског колапса додатни разлог за повлачење пројеката, Бајић одбацује као неистините.

– Накнада за уређење земљишта није поскупела. Напротив, прошлог лета омогућили смо инвеститорима да уплате једнократно уговорене обавезе са попустом од 50 одсто. То значи да за двоструко мање новца измире таксу за уређење земљишта – истиче Бајић.

Министарство, додаје Александра Дамњановић-Петровић, нема механизме да утиче на одлуке градова.

– Као испомоћ инвеститорима препоручили смо локалним самоуправама да почну фазно издавање грађевинских дозвола, како би убрзали процедуре и покренули градњу. Основали смо радну групу за помоћ грађевинској индустрији и покренули масовну станоградњу у којој су сви добродошли – каже помоћница министра.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, тврди да је МПЦ холдинг први и једини инвеститор који је почео да распродаје своју имовину да би вратио дугове.

– Други терају државу да се задужује уместо њих. Не видим ништа спорно у томе што инвеститори раскидају уговоре о закупу, ако не могу да измирују обавезе – поручује Бушатлија.

Без обзира на то што се претпоставља да је „Мерил Линч”, амерички партнер, повукао у губитке и МПЦ холдинг, Бушатлија тврди да криза ове банке никако не може да угрози локалног инвеститора.

– Та банка има двадесетак одсто удела у МПЦ-у и реч је о акцијама као врсти обезбеђења. МПЦ је мали залогај за „Мерил Линч” који обрће милијарде долара, тако да овде његови губици не могу да се осете. Питање је колико су они активни у домаћим пројектима. Кључ је у томе што се МПЦ-у ниједан пројекат још није отплатио, а за то су потребне године – сматра он.

Враћање изнајмљених плацева, међутим, према његовом мишљењу, није безазлено ни за локалне нити за републички буџет. Бушатлија подсећа да би инвеститори у будућности, због претварања закупа земљишта у порез на имовину, могли учесталије да се ослобађају парцела, а на тржишту ће се, уверава он, сигурно осетити дефицит улагача.

М. Авакумовић
Д. Мучибабић