Навршене године радног стажа можда неће бити довољан услов за одлазак у пензију (Фото Д. Јевремовић)

Најаве челника Владе Србије да ће до краја октобра ММФ-у бити представљена нова решења у пензионом систему забринуле су запослене. О којим се то тачним изменама ради још нема прецизних сазнања, а према ономе што се може чути, у игри је повећање старосне границе за одлазак у пензију за жене, тачније њихово изједначавање с мушкарцима. Најављује се и да навршене године радног стажа можда неће бити довољан услов за одлазак у пензију, већ ће се тражити испуњење оба услова – навршене године стажа и старосна доб.

Пензиони систем већ је у овој деценији претрпео многобројне измене и рестрикције, па се сада старосна граница сваке године помера за шест месеци. Тако жене сада одлазе у пензију са 59 година, а мушкарци са 64 године. До 2012. године та граница ће се померити, па ће жене ићи у пензију са 60 година, а мушкарци са 65 година. Уколико за жене буду пооштрени критеријуми за одлазак у пензију – и оне ће то моћи тек у 65. години.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић најављује да су ММФ-у предложене реформе пензијско-инвалидског осигурања у три правца – кадровско оспособљавање ПИО фонда за обављање сложених послова, потпуно преиспитивање пензионог система и рад на успостављању рада Централног регистра.

Он је нагласио да би реформа пензионог система требало да резултира усвајањем низа законских аката, међу којима новог закона о реформисаном пензијском систему, чије је усвајање договорено за почетак наредне године.

– Формирана је радна група која ради на преиспитивању пензионог система у целости. Њен задатак је да преиспита критеријуме за одобравање старосне, инвалидске, породичне пензије, преиспитивање дужине стажа и година живота за одлазак у пензију, као и висине пензије и начина на који се остварује инвалидска пензија у разним случајевима – недавно је наговештавао Кркобабић.

Економиста Небојша Попов, саветник за пензије министра рада и социјалне политике Расима Љајића, радио је и на ранијим реформама система. Искључен је из текућег рада на изменама пензијског система и, каже, да се оне раде у уском кругу око потпредседника владе Јована Кркобабића, да радикалне реформе нису могуће, али јесу промене параметара пензијског система.

– Сасвим је реално да би старосна граница за оба пола могла да буде изједначена. Тако је и у ЕУ и ми ћемо то вероватно прихватити као део пакета приближавања ЕУ. Што се тиче подизања старосне границе за одлазак у пензију и постављања оба критеријума кумулативно – и године старости и стажа – о томе треба размислити и, зависно од процене, увести мало касније – сматра Попов.

Према његовим речима, има основа да се пооштре и услови за остваривање права на бенефицирани радни стаж, као и код инвалидских пензија.

– Пре неколико година пет хиљада људи у „Колубари” је добило бенефицирани радни стаж, иако нису рудари. Рестриктивнији могу бити и критеријуми код полиције. Што се тиче инвалидских пензија, ако неко не може да обавља један посао услед болести, може неки други – каже Попов, али упозорава да ће се Србија временом, кад крене привредни развој, суочити с недостатком радне снаге.

Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца, сматра да је повећање година живота као услов за одлазак у пензију лоше решење, јер сада свега 5,5 одсто запослених у привреди чине млади до 30 година. У ЕУ тај просек је 18,5 одсто, а све ово указује да смо ми, по структури запослених, стара земља. Просек старости запослених код нас је 49 година, а у ЕУ 42 године. Због тога је нижа и продуктивност и конкурентност. При том је 300 000 младих незапослено.

– Држава има на располагању и друга решења. Може да смањи учешће пензија у просечној заради, мада сам свестан да је то непопуларно, као и да пензијском фонду обезбеди друге изворе финансирања. Да, на пример, добије удео у неким јавним предузећима – каже Рајић, додајући да анализе Светске банке показују да ће 2018. године бити пензионера за трећину више него запослених, а да ће просечна пензија опасти на 22-23 одсто просечне зараде. Због тога би требало да се више омогући улазак осигуравајућих кућа и добровољно пензијско осигурање како би се садашњи пензијски фонд растеретио.

Као део реформе пензионог система предложено је успостављање централног регистра осигураника, захваљујући коме ће се располагати прецизним подацима о броју послодаваца који уплаћују доприносе, као и броју радника од чијих се плата ти доприноси издвајају. Закон о централном регистру осигураника требало би, према најавама, да буде усвојен до краја године, а да почне да функционише средином 2010. године.

Из Конфедерације слободних синдиката упозоравају да, за разлику од претходних реформи, у којима су разматране разне опције померања старосне границе за одлазак у пензију, овај пут се појављује само једна и то најдрастичнија, у којој се ова граница и за жене и за мушкарце помера на 65 година старости.

– Изостало је једно, по нама можда и најважније питање – да ли је ова држава заборавила на своје младо радно способно становништво? У свакој од стратегија развоја појединих сектора привреде и ванпривреде, један од приоритетних циљева и услова за даљи развој била je промена старосне структуре запослених у корист запошљавања младих. У прилог томе говоре и сви статистички подаци из којих се може видети да је просечна старосна структура запослених у Србији изнад 45 година старости, што поред осталих фактора значајно утиче на мању продуктивност рада. Овај однос је најизраженији у јавном сектору, док се у приватном сектору могу видети сасвим супротне тенденције. Јасно је да и реформе јавног сектора морају ићи у правцу промене постојеће старосне структуре запослених – кажу у овом синдикату.

У својим критикама поменутог предлога поједини синдикати, пре свега, настоје да бране позиције свог многобројнијег „старијег” чланства, али је Конфедерација слободних синдиката свесна да без младе радне снаге, која је физички способнија и стручно образована за савремене начине привређивања, нема развоја ниједне озбиљне економије, па ни будућности синдиката у Србији, наводи се у њиховом саопштењу.