Zrenjanin – Zrenjaninska industrija prerađevina od kukuruza „Ipok” već godinama tavori u neizvesnosti, sa čestim prekidima u proizvodnji. U današnje vreme to ne bi bilo čudno da nije reč o fabrici s ogromnim potencijalima, s obzirom na bogato sirovinsko okruženje. Na insistiranje radnika pokrenuta je inicijativa da se ispitaju sva dešavanje u vezi ovog preduzeća poslednjih godina, a na prvoj sednici gradske skupštine, u te svrhe, treba da se osnuje anketni odbor.
Fabrika, koju zbog osnovne delatnosti zovu skrobara, bila je ponos zrenjaninske privrede i najperspektivnji deo nekadašnjeg kombinata „Servo Mihalj”. Ona se nalazi na dohvat ruke ovdašnjim ratarima koji su joj isporučivali kukuruz sa plodnih banatskih polja. Pored traženog kukuruznog skroba, vremenom se razvila proizvodnja široke lepeze proizvoda, a postojale su mogućnosti da se ovde proizvodi na stotine artikala bez kojih je danas nezamisliva svetska prehrambena industrija. Svojevremeno su uspostavljeni poslovni odnosi sa najvećom američkom korporacijom za preradu kukuruza „CPC” koja je ovde investirala u modernu tehnologiju, proizvodila se i farmaceutska dekstroza, ali su se Amerikanci u vreme sankcija povukli. Šanse su se pojavile posle izlaska zemlje iz blokade, međutim fabrika, nakon privatizacije izgleda ne može da oslobodi od kandži novopečenih biznismena i sumnjivog kapitala. Danas su silosi i pogoni prazni, nema stručnjaka, proizvodnja je obustavljena, ali nema ni planova kako da se izvuče osiromašena, ali perspektivna fabrika.
Radnici su na prinudnom odmoru i žale se da njih 230 u nekada najvećoj skrobari na Balkanu ne primaju platu još od marta ove godine. Obraćali su se gradskoj upravi, pokrajinskoj, Ministarstvu ekonomije i još čekaju odgovore. Nakon što je na njihov poziv u „Ipoku” boravio zamenik gradonačelnika Goran Kaurić on je obećao pokretanje „s mrtve tačke”.
 –Na sledećoj sednici Skupštine grada biće osnovan anketni odbor da bi se ustanovilo zašto je „Ipok” došao u ovakvu situaciju. Znam da su ingerencije lokalne samouprave male kada je reč o privredi, ali mi hoćemo da privučemo pažnju državnih institucija koje mogu nešto da urade. Čule su se ubedljive tvrdnje da je narko mafija „prala novac” kroz skrobaru, a vidi se da je država odlučna da rasvetli sve takve slučajeve i ja sam zato optimista – kaže Kaurić za „Politiku”. U inicijativi da se formira anketni odbor njega podržava Branislav Markuš. Ovaj član član Gradskog veća i predsednik anketnog odbora u aferi s „Šinvozom” takođe misli da se na ovaj način može pomoći radnicima „Ipoka”.
–Da u „Šinvozu” nismo imali uspeha samo je privid. Nedavno je uhapšen Šarančić i biće sigurno rasvetljene i negativnosti u poslovanju „Šinvoza” što će sigurno da promeni stanje – kaže Markuš. Oba ova gradska funkcionera ističu da je u slučaju skrobare otežavajuća okolnost što je ona privatizovana po prvobitnom zakonu gde su vlasnici akcija postali najpre radnici, a onda su njihovom preprodajom vlasnici postali neki drugi biznismeni, pa bi proces poništavanja vlasničke transformacije bio veoma dug.
Nakon privatizacije i lošeg poslovanja, „Ipok” se 2008. našao u stečaju. Privredni sud iz Zrenjanina prihvatio je plan reorganizacije kojeg su, u ime većinskih poverilaca, ponudila preduzeća „DSD tobako” i „Banat seme”. Sredinom prošle godine isti sud ocenio je da je reorganizacija uspešno sprovedena i skrobara je izašla iz stečaja. Tada se kao gazda skrobare spominjao kontroverzni biznismen iz Novog Sada Zoran Ćopić(45), koji je stajao iza preduzeća „DSD tobako”. Međutim, kada je izbila afera s narko bosom Darkom Šarićem za saradnju s njim osumnjičen je i Ćopić. Uoči ovog događaja „Ipok” je, bar formalno, promenio više vlasnika. U tim promenama preduzeće je zaduženo za oko pet miliona evra i pretpostavlja se da nad njim ima hipoteku AIK banka.
Proizvodnja je potpuno obustavljena 1. maja ove godine, a 230 radnika poslato na prinudni odmor od 45 dana. To vreme je davno isteklo, a njih niko ni o čemu ne obaveštava. Oni ne znaju da li se vode kao da su na poslu ili na godišnjem odmoru, a u međuvremenu obilaze gradske funkcionere, inspekcije, sudove, ministarstva i više ne znaju kome da se obrate.
Đuro Đukić