Економија

Кукуруз се у „ Ипоку” више не прерађује

Највећа скробара на Балкану стоји у богатом сировинском окружењу, а анкетни одбор треба да утврди зашто

Силоси и даље сведоче о богатој прошлости Фото Ђ. Ђукић

Зрењанин – Зрењанинска индустрија прерађевина од кукуруза „Ипок” већ годинама тавори у неизвесности, са честим прекидима у производњи. У данашње време то не би било чудно да није реч о фабрици с огромним потенцијалима, с обзиром на богато сировинско окружење. На инсистирање радника покренута је иницијатива да се испитају сва дешавање у вези овог предузећа последњих година, а на првој седници градске скупштине, у те сврхе, треба да се оснује анкетни одбор.
Фабрика, коју због основне делатности зову скробара, била је понос зрењанинске привреде и најперспективнји део некадашњег комбината „Серво Михаљ”. Она се налази на дохват руке овдашњим ратарима који су јој испоручивали кукуруз са плодних банатских поља. Поред траженог кукурузног скроба, временом се развила производња широке лепезе производа, а постојале су могућности да се овде производи на стотине артикала без којих је данас незамислива светска прехрамбена индустрија. Својевремено су успостављени пословни односи са највећом америчком корпорацијом за прераду кукуруза „ЦПЦ” која је овде инвестирала у модерну технологију, производила се и фармацеутска декстроза, али су се Американци у време санкција повукли. Шансе су се појавиле после изласка земље из блокаде, међутим фабрика, након приватизације изгледа не може да ослободи од канџи новопечених бизнисмена и сумњивог капитала. Данас су силоси и погони празни, нема стручњака, производња је обустављена, али нема ни планова како да се извуче осиромашена, али перспективна фабрика.
Радници су на принудном одмору и жале се да њих 230 у некада највећој скробари на Балкану не примају плату још од марта ове године. Обраћали су се градској управи, покрајинској, Министарству економије и још чекају одговоре. Након што је на њихов позив у „Ипоку” боравио заменик градоначелника Горан Каурић он је обећао покретање „с мртве тачке”.
 –На следећој седници Скупштине града биће основан анкетни одбор да би се установило зашто је „Ипок” дошао у овакву ситуацију. Знам да су ингеренције локалне самоуправе мале када је реч о привреди, али ми хоћемо да привучемо пажњу државних институција које могу нешто да ураде. Чуле су се убедљиве тврдње да је нарко мафија „прала новац” кроз скробару, а види се да је држава одлучна да расветли све такве случајеве и ја сам зато оптимиста – каже Каурић за „Политику”. У иницијативи да се формира анкетни одбор њега подржава Бранислав Маркуш. Овај члан члан Градског већа и председник анкетног одбора у афери с „Шинвозом” такође мисли да се на овај начин може помоћи радницима „Ипока”.
–Да у „Шинвозу” нисмо имали успеха само је привид. Недавно је ухапшен Шаранчић и биће сигурно расветљене и негативности у пословању „Шинвоза” што ће сигурно да промени стање – каже Маркуш. Оба ова градска функционера истичу да је у случају скробаре отежавајућа околност што је она приватизована по првобитном закону где су власници акција постали најпре радници, а онда су њиховом препродајом власници постали неки други бизнисмени, па би процес поништавања власничке трансформације био веома дуг.
Након приватизације и лошег пословања, „Ипок” се 2008. нашао у стечају. Привредни суд из Зрењанина прихватио је план реорганизације којег су, у име већинских поверилаца, понудила предузећа „ДСД тобако” и „Банат семе”. Средином прошле године исти суд оценио је да је реорганизација успешно спроведена и скробара је изашла из стечаја. Тада се као газда скробаре спомињао контроверзни бизнисмен из Новог Сада Зоран Ћопић(45), који је стајао иза предузећа „ДСД тобако”. Међутим, када је избила афера с нарко босом Дарком Шарићем за сарадњу с њим осумњичен је и Ћопић. Уочи овог догађаја „Ипок” је, бар формално, променио више власника. У тим променама предузеће је задужено за око пет милиона евра и претпоставља се да над њим има хипотеку АИК банка.
Производња је потпуно обустављена 1. маја ове године, а 230 радника послато на принудни одмор од 45 дана. То време је давно истекло, а њих нико ни о чему не обавештава. Они не знају да ли се воде као да су на послу или на годишњем одмору, а у међувремену обилазе градске функционере, инспекције, судове, министарства и више не знају коме да се обрате.
Ђуро Ђукић

објављено: 07.09.2010.

Последњи коментари

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски | 06/09/2010 23:24

Ова фабрика за прераду кукуруза за декстрозу јасно говори о тешком (јадном) стању српске економије.Говори још да влада тешко стање (да криза није прошла како говоре политичари),а опоравак није ни почео.Од кукуруза се у свету данас добија око 800 производа,у Србији ни један.Када почне производња декстрозе из кукуруза,биће сигуран сигнал да полако почињемо излазити из кризе,а не извозом кукуруза да некима будемо јефтина сировинска база. Све остало је јалово политиканство.

jovan beljin | 07/09/2010 02:31

ja sam zrenjaninac istina je da sudstvo nije bilo takvo kakvo je drugacije bi ispalo evo tu negde sam procitao nata mesarevicic i ministarka hvale vojvodjansko sudstvo lepo je to ali nijee istiniito da ih sud nije verifikovao kao vlasnike fabrika bi radila a sto je jos crnje ta fabrika i sad moze da radi ali bi neko da skine kajmak na isti princip su unistili ,seceranu najstariju u evropi i imali smo kvalitetniji secer nego oni,pivara isti princip obezvredi otpusti radnike i kada dodje neka cena biznismmenisalju svoje ljude i kupuju,mettal progres najjaca firmau staroj jugosslaviji ,trgovinski banat,sinvoz,bek,fabrrika tepiha,,,da neredjam sve je isti aranzman . ali ajde da se vratimo na ipok kazete aik banka je garant pa da zelite dalje proizvodnju dali bi to bio problem sa bankoom da se dogovvore neke radnje i radnici ostaju na svojim mestima proizvodnja krece normalno privreda se pokrece u gradu poljoprivrednici zadovoljni jedino manipulatori ostaju kratkih rukava samo dogovor ba

Milos Jovic | 08/09/2010 20:04

Zrenjanin, da je neki grad kao prvo i prvo ne bi RAZGRADIO (namerno naglasavam) citavu privredu koju su jos Nemci pre 2. svetskog rada izgradili u Banatu.
Neka svaki DRUG (opet naglasavam) upre prstvom i kaze: Drugarice i drugovi, ovo smo mi sa nasih 10 prstiju stvorili nakon rata.
Na zalost mi nista nismo stvorili samo smo unistili.
Pozdrav... drugovi!