Kada promet pada svuda, osim u radnjama za socijalno ugrožene građane, to je jasan znak da kupovna moć građana opasno slabi. Ako se prosečan račun u velikim trgovinskim lancima istopio desetak odsto, a u SOS marketima je iz dana u dan sve više kupaca, onda je to pravi indikator stanja naše trgovine i kupovne (ne)moći građana.

Računica Unije poslodavaca Srbije pokazuje da je promet u maloprodaji, u poređenju sa 2008. godinom opao 17 odsto, dok je, sa druge strane, promet u SOS marketima u poslednjih godinu dana više nego udvostručen.

U vodećim trgovinskim kućama nisu voljni da javno govore o prometu i prosečnom računu koji kupac napravi na kasi, ali, kako nezvanično saznajemo, prosečan račun u manjim objektima iznosi od 350 do 450 dinara, u supermarketima od 600 do 800 dinara. Dotle prosečna kupovina u hipermarketima vredi od 1.800 do 2.000 dinara. U malim radnjama na ćošku situacija je znatno alarmantnija, pa prosečan račun neretko pada i ispod 200 dinara, čak i na 150, zbog čega su mnogi bili primorani da stave ključ u bravu.

– Istraživanje maloprodaje sproveli smo u devet većih gradova Srbije. Rezultati do kojih smo došli pokazuju da, generalno, vrednost prosečne kupovine danas u Srbiji iznosi oko 350 dinara, a da pad prometa iznosi oko 17 procenata u poređenju sa periodom pre krize. To se, međutim, odnosi na veće centre, gde je i standard bolji, dok je u manjim, ruralnim mestima pad prometa još drastičniji i, prema našim informacijama, iznosi i više od 30 odsto. Glavni uzrok tome je sve slabija kupovna moć građana, što automatski dovodi i do pada tražnje – ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Kupac je, zbog toga, dragoceniji nego ikada, a trgovcima ponestaje marketinških kampanja kojima bi ih privukli. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili gotovo svi drugi. Nakon što su jedni smislili popust za penzionere, ubrzo su im se pridužili i drugi. Poslednje oružje koje se još nije omasovilo kod nas su takozvane kartice lojalnosti. Popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.

Trgovci kažu i da, zbog besparice, potrošači veoma dobro reaguju na popuste, pa prodaja robe koja je na sniženju raste i do 100 odsto. To potvrđuje i statistika. U agenciji za marketinška istraživanja GFK rekli su da su još u toku protekle godine mnogi počeli kupovinu da planiraju u skladu sa sniženjima. Da su kupci promenili navike, potvrđuju i u vodećim trgovinskim lancima. Umesto artikala poznatih proizvođača, mnogi kupci počeli su da, zbog niže cene, pazare do juče malo poznate proizvode trgovačkih robnih marki. U „Maksiju” su procenili da je učešće proizvoda njihovih privatnih marki u prometu prešlo 11 odsto.U „Tempo” hipermarketima je, u poređenju sa periodom pre krize, došlo do blagog rasta prodaje osnovnih namirnica, ali do većeg pada tražnje elektronike, nameštaja, rasvete, lampi, a slično je i u „Maksi” supermarketima. Iste trendove uočili su i drugi trgovci.

– Primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i da češće kupuju artikle koji su na akcijama, što direktno utiče na povećanu prodaju tih proizvoda u odnosu na ostalu robu – navode u „Idei”.

-----------------------------------------------------------------------

Za korpu čak 1,43 plate

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede i trgovine, prosečna potrošačka korpa za jun ove godine iznosila je 56.081,80 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 39.322 dinara. Tako je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,43 prosečne plate. Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto-zaradu u junu 2011. godine, statistika je registrovala u Smederevu (53.816 dinara), Beogradu (49.100 dinara), Novom Sadu (43.823 dinara) i Pančevu (43.257 dinara). Prosečna plata ispod proseka zabeležena je u Šapcu (39.260 dinara), Užicu (37.444 dinara), Zrenjaninu (36.862 dinara), Zaječaru (36.488 dinara), Kragujevcu (35.440 dinara), Subotici (35.207 dinara), Sremskoj Mitrovici (34.676 dinara), Kraljevu (33.956 dinara), Nišu (33.867 dinara), Valjevu (32.642 dinara) i Leskovcu (29.675 dinara).

Poček i do 180 dana

Zbog trke za kupcima u pojedinim trgovinskim lancima počeli su da odobravaju odloženo plaćanje čekom na poček od 120 pa do 180 dana. U „Maksiju” i „Tempu” je račune veće od 2.000 dinara moguće platiti posle 90 dana, dok je u „Merkatoru” i „Rodi” uslov da se račun izmiri posle tri meseca „ceh” od 5.000 dinara. U „Idei” odobravaju odloženo plaćanje do 120 dana za račune veće od 2.000 dinara, dok je rekorder „Univereksport”, u čijim je objektima iznose veće od 3.000 dinara moguće platiti i nakon 180 dana.

Kupcima ovakav vid plaćanja odgovara, pa učešće čekova u prometu sve više raste. U SOS marketima vikendom dostiže 20 odsto, u „Maksiju” je oko 10 procenata, a u „Merkatoru” sedam odsto.