Курс неће погурати цене

Најбоље би било да се одмах после успостављања нове владе усвоји ребаланс буџета који ће омогућити Међународном монетарном фонду да нам одобри ревизију аранжмана. У то време биће потпуно јасно шта се дешава са економском активношћу, какви су приходи у односу на планиране, какви су буџетски расходи и шта је до краја године реално оствариво како се не би пробила граница која је постављена у разговорима с ММФ-ом. Ми смо планирали да нам буџетски дефицит буде 4,25 одсто БДП-а, уз претпоставку привредног раста од 1,5 одсто. У НБС смо закључили да је у овој години реалније очекивати нешто нижу стопу раста, јер су земље које су наши главни трговински и инвестициони партнери у рецесији и требаће им неко време да почну поново да расту. То подразумева да ћемо имати и ниже буџетске приходе – каже у интервјуу за „Политику” Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије.

Шта ако се ММФ-у не допадне како ћемо да урадимо тај ребаланс? Колико је реално да дефицит буџета буде 4,25 одсто?

Мислим да јесте. Верујем да ће влада наставити да се понаша у складу с договором с ММФ-ом. То је и премијер Мирко Цветковић више пута рекао последњих дана. То је охрабрујуће и за стабилност цена у нашој земљи, али и за укупну финансијску стабилност и однос међународне инвестиционе јавности према Србији.

Да ли је актуелни пад динара најавио годину нестабилности домаће валуте?

Нормално је да у овој години због свега што се дешава, између осталог, и на међународном тржишту постоји забринутост. Тачно је да је последњих недеља мало већи степен нервозе на девизном тржишту. Међутим, то се пренаглашава, јер се не посматра кретање курса у дужем периоду. Пре 15 месеци курс је био 107, а сада је око 108 или 109 динара. То у дужем периоду није ништа необично, јер смо у режиму пливајућег курса који се формира на основу понуде и тражње. Курс се формира слободно и ми само повремено интервенишемо када постоји претерана дневна нестабилност. Када људи говоре да је потцењен или прецењен курс, заборавља се да се он формира на тржишту. Ниво девизних резерви је сада довољна гаранција да можемо да спречимо потенцијалну дестабилизацију у финансијском систему.

Колико сте девизних резерви спремни да потрошите ради одбране курса динара? Да ли је то две милијарде евра, како се већ може чути од неких стручњака?

Не искључујем могућност да централна банка интервенише. Пре нешто више од годину дана такође су се чуле процене да ће НБС током 2011. године морати да интервенише с две милијарде евра. На крају су наше нето интервенције укупно током године биле 45 милиона евра, јер смо и куповали и продавали девизе. Заправо смо веома скромно интервенисали. Много фактора утиче на кретање на девизном тржишту. Ми имамо могућности за интервенцију уколико прети дестабилизација финансијског сектора и раст инфлације, али бисмо желели што више да пустимо тржишту да регулише курс.

Да ли је српско девизно тржиште толико плитко да и мања тражња за девизама може да проузрокује тако велика померања као претходних дана?

Некада је дневни промет на тржишту и преко 200 милиона евра, некада неколико десетина милиона евра. Битан је обим промета. Зато некада, када је мали обим трговања, и релативно скромна трансакција може да утиче на цену. У другим данима, када је велики промет, то се не одражава на курс. Наша политика је таква да девизне резерве трошимо што рационалније, да их не трошимо да би носиоци шпекулативног новца из домаћег система изашли под повољнијим условима, што је некад случај и што би некада била последица прераног и пребрзог интервенисања на тржишту. Претерана дневна флуктуација зависи од тога колики је промет тог дана. Ако је промет већи, онда значи да постоји ликвидност и да је мање потребна интервенција НБС да би се постигла редовност тржишта. И обрнуто.

Колики пад динара можете да толеришете, а да то, због преноса курса на цене, не угрози инфлацију?

Ми не можемо унапред да најављујемо ниво девизног курса, јер би то могло да креира шпекулативне потезе учесника на тржишту. Процењујемо сваку ситуацију, имамо прецизне анализе о томе колико се промена курса одржава на ниво цена, али то зависи и од стања тражње. Јер некада и мало померање курса може да има директан ефекат на велики број цена уколико постоји тражња спремна да те цене плати. Ако те тражње нема, а ми смо сада у фази када људи опрезно троше, онда је тај ефекат мањи.

Инфлација је сада близу горње границе циља за овај месец. Када очекујете да ће инфлациони циљ бити постигнут?

Верујемо да ће већ јануарска инфлација бити у зони инфлационог циља. Наша очекивања су да ће инфлација наставити да пада. У једном тренутку наредних месеци она ће, по свој прилици, доћи до нивоа доњег инфлационог, али само накратко. До краја године инфлација ће се стабилизовати око централне вредности инфлационог циља и неће излазити из дозвољеног коридора.

Који су главни инфлациони ризици ове године?

Инфлациони ризици постоје. Видимо их у домену кретања ризико премије према нашој земљи, очувања нивоа фискалне одговорности у наредном периоду и пољопривредних цена. Очекујемо да се контролисане цене које су у надлежности државе неће кориговати до друге половине године и да ће, са формирањем нове владе, евентуално доћи до одређене корекције – и са тим рачунамо у пројекцијама.

Шта банкарском сектору доноси нова Бечка иницијатива?

Бечка иницијатива два је послала јасан сигнал регулаторима да не доносе мере које ће изазвати проблеме у земљама где су њихове банке присутне. Да не креирају том регулативом проблеме финансијске стабилности у земљама у којима су њихове кћерке банке присутне, као што су неке земље покушале да учине. На пример, аустријски регулатори који надзиру своје банке донели су одређене одлуке о томе колики износ кредита могу имати њихове банке у другим земљама у односу на локалне изворе финансирања, где су депозити највећи део. Они су овај критеријум ограничили на 110 одсто. Ова мера за нас, у овом тренутку, нема битних последица. Међутим, потенцијално може да буде ограничење када српска привреда почне да се развија. Бечка иницијатива је овај пут мање амбициозно замишљена, а иницира се у тренутку када је степен отпорности банкарског система Србије већи него што је био 2008. године. Структура извора финансирања банкарског система сада је померена са краткорочних на дугорочне изворе и са иностраних према домаћим изворима. То је делом последица и одлуке НБС о обавезној резерви за коју су нас много нападали зато што смо оптеретили обавезном резервом краткорочне и девизно деноминиране изворе финансирања.

Да ли ћете забранити индексацију динарских кредита у евро у оквиру пројекта динаризације?

За сада о томе не размишљамо, јер не желимо да се позитивна реформа система дешава кроз административну репресију која ће да спутава тржиште. Желимо да се реформа одвија кроз подешавање система на начин да учесници у систему радећи за себе раде за интерес стабилности система. Те постепене промене су могуће и такав је пример обавезних резерви где су нас много критиковали. Сигуран сам да је могуће систем подесити тако да подстиче стабилност и води га ка вишем нивоу развијености и стабилности. Индексација у валутном знаку на почетку стабилизације српског банкарског система допринела је да се почетком прошле деценије на нашем тржишту појаве дугорочнији кредити. Сада је време да Србија у том домену постане нормална, уређена држава, а то подразумева да ако имамо своју валуту  да је и користимо.

Каква је судбина Агробанке после увођења принудне управе?

У овој банци укупна ризичност активе не одговара нивоу капитала. Банка ће бити ојачана и неће бити никакве нестабилности у финансијском систему због ње. Депоненти су сигурни, банка је ликвидна и нормално послује.