Губици изазвани курсним разликама не бирају предузеће. Тако се пре неколико дана Ненад Огњеновић, директор „Галенике”, у стилу који је у овдашњој јавности углавном био резервисан за крупне приватне капиталисте, пожалио да је беспарици у фирми делом кумовала и курсна листа. Сировине и лекове је куповао по једној цени, а после неколико месеци, кад је роба стизала на наплату, зарађивао је много мање, јер је динар слабио, а вредност евра расла.

– Ако тај проблем има „Галеника” и то у тренутку кад фармацеутска индустрија бележи какав-такав раст, ако су те проблеме имале државне фирме које су монополисти на тржишту, онда можете да замислите како је ситуација очајна у приватним предузећима у Србији – каже један од предузетника.

Према речима Небојше Атанацковића, председника Уније послодаваца, која окупља мала, средња и велика предузећа, курсне разлике су највише погодиле најмање фирме.

– Мали увек највише трпе. И даље се много више малих предузећа отвара него што се затвара. Али, истина је да курсне разлике погађају све и да ћемо и у наредном периоду то тешко моћи да избегнемо – казао је Атанацковић.

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, ипак мисли да су на највећим мукама они предузетници који су инвестирали, али се претходно задужили код банака како би тај новац уложили. Сад стижу камате, а „кољу” их и курсне разлике.

Како каже, најтеже је било 2008. године када је криза кренула.

– Сећам се да је курс пао 20 одсто, а све што смо могли тада је да гледамо како нам се капитал топи – присећао се Спасојевић.

Зашто се нисте хеџовали, односно заштитили од курсних разлика, цитирали смо вицегувернера Бојана Марковића.

– Банке то не раде џабе, већ уз провизију која није мала – објашњава наш саговорник.

Спасојевић посећа да је и крајем осамдесетих српска привреда имала огромне проблеме због курсних разлика, али су се тада зајмови узимали у динарима.

– Кад је динар слабио држава ми је помагала, јер је моје задужење било мање, сад ми слабљење националне валуте не помаже – каже Спасојевић.

Актуелну стабилност на девизном тржишту наши саговорници описују као привремену. Према очекивањима привредника, до избора неће бити већих изненађења на курсној листи.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа каже да је неозбиљно кад гувернер каже да је курс у претходној години пао за свега 10 одсто.

– На светском тржишту је жестока борба за један проценат профита. Гувернер се „фрља” процентима као да су нама сви распони светског тржишта отворени, па за нас губитак од 10 одсто није ништа. Овде је све лутрија – објашњава.

Каже да су му је недавно цео профит од пет одсто због слабљења евра „појеле” курсне разлике.

– Ово што се сада дешава „Галеници” епилог је онога што смо ми говорили све време кризе. Држава не може сав терет кризе да прелије на привреду – убеђен је Кнежевић.

Топлица Спасојевић сматра да би наша централна банка требало да рецепт за стабилност националне валуте потражи у Македонији, Румунији, Бугарској или Босни и Херцеговини.

– Тамо послујем па знам како код њих изгледа курсна листа и знам да за разлику од нас имају штедљиву владу – каже Спасојевић.

Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор”, не пориче да му курс квари билансе, али ипак мисли да је то огледало наше привреде.

– Наш економски систем је у том погледу фаличан и нема лека за тај проблем док се на бољи начин не постави целокупа економска политика – уверен је Тодоровић.

А. Николић