Креатори економске политике за три године Србију виде као земљу која је забележила раст од 5,5 одсто, с нешто нижом стопом инфлације од садашње, али и врло скромним растом животног стандарда. Јер, у Меморандуму о буџету за следећу годину, у коме се налазе и прогнозе до 2013. године, а који је влада недавно усвојила, планиран је благи раст просечних плата, броја запослености и домаће и извозне тражње.

Такође, кад год да се одмрзну пензије и плате запосленима у јавном сектору, грађани се неће много овајдити од повећања. Јер, према овом документу, а у складу с договором с Међународним монетарним фондом, предвиђен је раст од два до највише 4,5 процената. Формула која ће до 2013. године кројити судбину пензионера и запослених у јавном сектору предвића повећање једнако полугодишњем расту инфлације увећано за половину економског раста.

– Према планским параметрима пензије би од априла 2011. године порасле за 3,4 одсто, а од октобра исте године 2,5 процената. Априлско повећање у 2012. години износило би 3,5, а октобарско два одсто. Годину дана касније пензије би биле веће за три одсто у априлу и додатних два процената у октобру – наводи се у Меморандуму о буџету.

Економисти објашњавају да је скромни раст плата и пензија нема алтернативу, јер Србија не може да настави са старом праксом задуживања и трошења незарађеног које би државу одвело у банкротство.

У меморандуму се види и намера државе да се, смањењем укупних трошкова намењених за јавну потрошњу плате и пензије, повећају издаци за инвестиције. Предвиђа се смањење учешћа јавне потрошње у бруто домаћем производу за три одсто и додаје да „велико фискално прилагођавање није могуће без чврсте фискалне дисциплине и поштовања горње границе расхода предвиђене овим пројекцијама”.

Наводе се и расходи који нису обухваћени планом, а који могу бити ризик за примену строгих фискалних правила. Тако се, на пример, Нацртом закона о социјалној заштити предвиђају већа социјална давања. Трошак примене тог закона процењује се на око три милијарде. Рачуницу министарки финансија Диани Драгутиновић могло би да поремети и то што у расходе за плате нису укључена средства за награде и бонусе, чији би евентуални ефекат на буџет био 2,2 милијарди динара. Такође, уколико би под притиском синдиката дошло до одмрзавања проширеног дејства Општег колективног уговора, који се односи на топли оброк и регрес, државна каса би била тања за 81,8 милијарди.

У овом документу наводи се и неколико праваца у којима би могла да иде пореска реформа. У сваком случају било која промена пореских стопа, морала би да буде приходно неутрална. То значи да би у наредном периоду свако укидање новоуведеног пореза, на пример, пореза на мобилне телефоне, морало бити надокнађено увођењем нових дажбина или повећањем постојећих оптерећења. Зато се као једна од могућих варијанти превенствено наводи повећање опште стопе пореза на додату вредност од 18 одсто. Најављује се и могућност повећања пореза на поједине производе, као што су рачунари и станови у новоградњи, који су се досад опорезивали по стопи од осам процената. Могуће је и прогресивно опорезивање зарада уз повећање неопорезивог прага, али и измене у обрачуну основице за годишњи порез на доходак грађана. Решење се види и измени пореза на имовину и смањења намета на добит предузећа.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Влада купује авион

Меморандумом о буџету за 2011. годину Влада Србије планирала је и да обнови своју авио-службу. Тако је за куповину новог авиона „фалкон 900” држава планирала да потроши нешто мало више од две милијарде динара. Реч је о пословном авиону у који може да стане од 12 до 14 путника.